Prošle godine, Giljermo Palmadera, gradonačelnik udaljene oblasti u peruanskim Andima, sve više je brinuo da bi oštra sušna sezona mogla da pokvari useve ječma, lucerke i lokalnih krtola u njegovom okrugu, prenosi Rojters.
Andi imaju godišnju sušnu sezonu između maja i septembra, ali farmeri u njegovom okrugu Pamparomas kažu da su kiše bile posebno retke u poslednjih nekoliko godina, usred globalnih klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom koje pogoršavaju ekstremne vremenske obrasce.
Produžena sušna sezona ima visoku cenu. Održavanje zemlje u mirovanju duže od pola godine šteti i prihodima i onome što porodice mogu da jedu.
Palmadera nije pronašao rešenje sa inženjerom, već sa arheologom, koji je ispitivao delove starog kamenog zida na uzvišicama svog okruga.
Kevin Lejn, arheolog sa Univerziteta u Buenos Ajresu, identifikovao je 18 napuštenih brana izgrađenih u Pamparomasu pre španske kolonizacije Amerike. Lane je predložio obnovu stare brane.
„Problem nestašice vode nije nov u Peruu“, rekao je Lejn.
Nedostatak vode je toliko isprepleten sa istorijom Anda, dodao je, da veruje da su se tamo u prošlosti vodili ratovi za vodu.
„Veoma je suvo, imali smo malo kiše u poslednje dve, tri godine“, rekao je Damijan Kiroz, farmer i otac osmoro dece u Pamparonasu.
Uz finansijsku podršku nemačke fondacije Gerda Henkel, Lane i lokalni farmeri izgradili su branu visoku 3 metra na vrhu starih ostataka na 4.600 metara nadmorske visine koristeći kamenje, glinu i moderne materijale kao što je geotekstil.
Lako ih je zameniti u oblastima koje su podložne zemljotresima i velikim temperaturnim varijacijama koje mogu da popucaju druge materijale poput betona.
Sanacija je koštala 100.000 dolara, a procenjuju da je izgradnja betonske brane mogla koštati milion dolara.
Pošto je brana završena, 300 komšija iz okruga Pamparomas čeka da počne kišna sezona. Očekuju da će prikupiti 15.000 kubnih metara vode.
„Veoma smo nestrpljivi“, rekao je Kiroz. „Vodom ćemo nahraniti neke krave da prave sir, a zamorce za nas i nadamo se da ćemo prodati.
