Ovo se nikad nije zbilo u istoriji Sjedinjenih Država. Budući kandidat i, možda, predsednik Donald Tramp ima četiri suđenja od kojih bi neka mogla da ga stave iza rešetaka, piše Dojče vele. Da li bi mogao da pomiluje sam sebe?
Donald Tramp, izvesno opet kandidat američkih republikanaca za predsednika , u poslednje vreme je česti posetilac sudnica, piše DW .
U januaru je porota u Njujorku presudila, kako medij navodi, da mora da plati jednoj spisateljici milione dolara zbog seksualnog maltretmana i klevetanja, protiv čega je Tramp uložio žalbu – to je bio parnični postupak.
Sada je Tramp prvi bivši predsednik ikada koji se suočava sa suđenjem u krivičnom postupku, navodi DW.
Od ovog ponedeljka (15. april) u Njujorku se razmatra, piše DW, da li je Tramp usred kampanje 2016. godine – posle koje je ušao u Belu kuću – platio kako bi se pokopale priče o njegovom vanbračnom seksualnom odnosu sa jednom porno-zvezdom.
To je prvi od četiri krivična postupka – dva na nivou savezne države, dva federalna – koja čekaju Trampa, navodi se. Navedeno je i da se drugo suđenje u Džordžiji tiče toga da je pokušao da negira poraz na izborima u toj državi 2020. godine.
Prvi federalni slučaj tiče se toga, piše DW, da je navodno svesno širio laži o tome kako su izbori pokradeni, a drugi da je ilegalno zadržao poverljiva dokumenta kad je napustio Belu kuću.
Da – američki Ustav vidi samo tri uslova za kandidate: moraju biti rođeni kao američki državljani, najmanje 35 godina stari i da borave u SAD najmanje 14 godina, piše DW.
Ima argumenata za to da ljudi pod krivičnim gonjenjem ne bi trebalo da budu kandidati, rekla je ranije za DW Laura Merifild Vilson, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Indijanapolisu.
„Ali svi ti argumenti su zasnovani na moralu i preferencijama, a ne na zakonskim ili proceduralnim preprekama“, rekla je ona za DW.
Američki Ustav, kako Dojče vele objašnjava, ima amandman dodat posle građanskog rata, koji kaže da nijednu funkciju ne mogu obavljati oni koji su se zakleli da će poštovati Ustav, a potom bili „uključeni u pobunu“.
Oni koji bi voleli da Tramp bude izbačen iz trke smatraju da se ovaj 14. amandman može primeniti zbog upada na Kapitol od 6. januara 2021. godine, piše DW. Kažu, laži koje je Tramp pričao o navodnoj izbornoj prevari pokrenuli su rulju da izvrši krvavi upad, navodi se.
Neke države, poput Kolorada, iz tog razloga su htele da zabrane Trampu da uopšte učestvuje u predizborima među republikancima, piše ovaj medij. No, u martu ove godine je Vrhovni sud presekao taj pokušaj Kolorada, navodeći da pojedine države nemaju nadležnost da spreče nekoga da se kandiduje za federalnu funkciju, objašnjava Dojče vele.
DW piše kako je Vrhovni sud je potvrdio da nadležnost u tome jedino ima Kongres. Kako je Kongres podeljen – a republikanci drže većinu u Predstavničkom domu, dok demokrate imaju tesnu većinu u Senatu – mala je šansa da odande Trampu zabrane kandidaturu, navodi se.
Niko ne zna. „Ovako nešto se ni izbliza nikad nije desilo“, rekao je za DW Ervin Čemerinski, stručnjak za ustavno pravo sa Univerziteta Kalifornije. „Samo možemo da nagađamo.“
Zakonski, Tramp bi mogao da bude kandidat i sa robije, Ali bi bio priličan logistički izazov da se zemlja vodi iz zatvorske ćelije, piše DW.
Dojče vele navodi i da neki pretpostavljaju da bi u tom slučaju Tramp mogao da podnese tužbu, tvrdeći da ga eventualna zatvorska kazna sprečava da ispuni dužnost predsednika Sjedinjenih Država.
U teoriji, piše DW, Tramp bi kao predsednik mogao da oprosti sebi zatvorsku kaznu ili čak da izrekne puno pomilovanje. Ali, to bi bilo ekstremno rastezanje predsedničkih ovlašćenja i kao slučaj vrhunskog nepotizma bi verovatno završilo pred Vrhovnim sudom. Onde pak konzervativne sudije imaju komotnu većinu od šest prema tri, navedeno je.
Drugi put bi bio, kako Dojče vele navodi, da predsednik Džo Bajden, ako izgubi izbore, pomiluje Trampa kako ne bi nastao vakuum i potpuni haos.
A opet, piše DW, to bi se moglo odnositi samo na federalna suđenja – čak ni predsednik nema nadležnost da pomiluje nekoga ko je osuđen po optužnici pojedine države, recimo Njujorka ili Džordžije.
