UJEDINjENE NACIJE – Svetski lideri na sastanku u Ujedinjenim nacijama u Njujorku osudili su invaziju Rusije na Ukrajinu, pošto su lideri koje je postavila Moskva u okupiranim oblastima četiri ukrajinska regiona najavili da planiraju održavanje referenduma o pridruživanju Rusiji u narednim danima, preneo je Rojters.
U očigledno koordinisanom potezu, proruske ličnosti najavile su referendume za 23-27. septembar u pokrajinama Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožka, koje predstavljaju oko 15% ukrajinske teritorije, ili područje veličine Mađarske.
„Rusi mogu da rade šta hoće. To neće ništa promeniti“, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u utorak odgovarajući na pitanja novinara u Ujedinjenim nacijama gde su lideri stizali na sastanak Generalne skupštine kojim će verovatno dominirati rat u Ukrajini.
U tvitu je dodao: „Ukrajina ima svako pravo da oslobodi svoje teritorije i nastaviće da ih oslobađa šta god Rusija ima da kaže“.
Da plan referenduma „nije bio toliko tragičan, bilo bi smešno“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron novinarima uoči skupštine UN u Njujorku.
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je 24. februara, kako on naziva, „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini kako bi se iskorenili opasni nacionalisti i „denacifikovala“ zemlja. Rat je ubio hiljade, uništio gradove i poslao milione da napuste svoje domove u bivšoj sovjetskoj republici.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će Putin odustati od svojih „imperijalnih ambicija“ koje rizikuju da unište Ukrajinu i Rusiju ako prizna da ne može da dobije rat.
„Zbog toga nećemo prihvatiti nikakav mir koji diktira Rusija i zato Ukrajina mora biti u stanju da se odbrani od ruskog napada“, rekao je Šolc u svom prvom obraćanju Generalnoj skupštini.
Japanski premijer Fumio Kišida rekao je skupštini da je kredibilitet UN ugrožen zbog invazije Rusije, stalne članice Saveta bezbednosti, i da su potrebne reforme Saveta bezbednosti UN.
„Ruska invazija na Ukrajinu je ponašanje koje gazi filozofiju i principe povelje UN… To nikada ne bi trebalo tolerisati“, rekao je Kišida.
Neke prokremljovske ličnosti su referendume za okupirane regione uokvirile kao ultimatum Zapadu da prihvati rusku teritorijalnu dobit ili se suoči sa sveopštim ratom sa nuklearnim neprijateljem.
„Zadiranje na rusku teritoriju je zločin koji vam omogućava da koristite sve snage samoodbrane“, rekao je na društvenim mrežama Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik, a sada jastrebovski zamenik predsednika Putinovog Saveta bezbednosti.
Preoblikovanje borbi na okupiranoj teritoriji u napad na Rusiju moglo bi Moskvi dati opravdanje da mobiliše svoje vojne rezerve od 2 miliona. Moskva se do sada opirala takvom potezu uprkos rastućim gubicima.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je Vašington upoznat sa izveštajima o kojima bi Putin možda razmišljao da naredi mobilizaciju. To ne bi ugrozilo sposobnost Ukrajine da potisne rusku agresiju, rekao je Salivan, dodajući da je Vašington „nedvosmisleno“ odbacio sve takve referendume.
Rusija već smatra Lugansk i Donjeck, koji zajedno čine region Donbasa koji je Moskva delimično okupirala 2014. godine, nezavisnim državama. Ukrajina i Zapad smatraju da su svi delovi Ukrajine koje drže ruske snage nelegalno okupirani.
Rusija sada drži oko 60% Donjecka i zauzela je skoro ceo Lugansk do jula nakon sporog napredovanja tokom meseci intenzivnih borbi.
Ti dobici su sada pod pretnjom nakon što su ruske snage ovog meseca proterane iz susedne provincije Harkov, gubeći kontrolu nad svojim glavnim linijama snabdevanja za veći deo linija fronta u Donjecku i Lugansku.
„Situacija na frontu jasno ukazuje da je inicijativa na Ukrajini“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u video obraćanju objavljenom rano u sredu.
Stav Ukrajine se nije promenio zbog „neke buke“ iz Rusije, dodao je Zelenski pozivajući se na referendume.
U Hersonu, gde je glavni grad regiona jedini veći grad koji je Rusija do sada zauzela netaknut od invazije, Ukrajina je pokrenula veliku kontraofanzivu.
Na jugu Rusija kontroliše veći deo Zaporožja, ali ne i njenu regionalnu prestonicu.
Vladimir Rogov, ruski zvaničnik u Zaporožju, rekao je da bi ulazak u sastav Rusije pomogao da se sukob reši brže.
„Ovo će ljudima sa punom jasnoćom pokazati da je Rusija ovde da ostane, zauvek“, rekao je on na Telegramu. „I oni će brže doneti potrebnu odluku, položiti oružje i preći na stranu svog naroda, svojih sunarodnika.
