Nigerijci su se u utorak probudili zbog produbljivanja neizvesnosti oko toga da li će regionalni blok ispuniti svoju pretnju da će upotrebiti vojnu silu da pokuša da ponovo postavi svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma ili će diplomatija u poslednjem trenutku prevladati, skoro dve nedelje nakon pobune vojnici su zbacili demokratski izabranog lidera zemlje.
Zapadnoafrički regionalni blok ECOVAS dao je pobunjenim vojnicima rok do nedelje da oslobode i ponovo instaliraju Bazuma ili su zapretili da će upotrebiti silu.
Očekuje se da će se članovi ECOVAS-a, Ujedinjenih nacija i Afričke unije pridružiti pregovorima u utorak u glavnom gradu Nijameju, rekao je strani zvaničnik agenciji Asošijeted pres pod uslovom da ostane anoniman jer nisu ovlašćeni da razgovaraju s medijima.
U ponedeljak, vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara SAD Viktorija Nuland sastala se sa vođama puča u Nigeru i rekla da su odbili da joj dozvole da se sastane sa Bazumom, koga je opisala kao u „virtuelnom kućnom pritvoru“. Ona je pobunjene oficire opisala kao neprihvatljive na njene apele da se započnu pregovori i uspostavi ustavna vladavina.
„Ovi razgovori su bili izuzetno iskreni i ponekad prilično teški, jer, opet, tražimo rešenje putem pregovora. Nije bilo lako postići vuču tamo. Oni su prilično čvrsti u svom stavu o tome kako žele da nastave“, rekla je Nuland novinarima u pozivu iz Nijameja.
Razgovori se očekuju tokom cele nedelje. Očekuje se da će se ECOVAS ponovo sastati u četvrtak u Abudži, glavnom gradu susedne Nigerije, kako bi razgovarali o situaciji.
Niger je bio ključni partner Sjedinjenim Državama i drugim evropskim zemljama, koje su ga smatrale jednom od poslednjih demokratskih nacija u ogromnom regionu Sahela, južno od pustinje Sahare, sa kojom bi mogli da se udruže u borbi protiv rastućeg džihadskog nasilja povezanog sa -Kaida i grupa Islamska država. Ako ga SAD smatraju državnim udarom, Niger će izgubiti stotine miliona dolara vojne pomoći i druge pomoći.
Poslednjih godina u regionu su besni državni udari. Susedni Mali i Burkina Faso imaju po dva od 2020. godine, a ECOVAS je imao malo uticaja da ih zaustavi. Oštar odgovor bloka na Niger, uvođenjem ekonomskih i putnih sankcija i pretnjom silom, predstavlja pokušaj da se promeni kurs. Ali izgleda da hunta nije otvorena za dijalog. U nedelju je zatvorio vazdušni prostor zemlje i optužio strane sile da spremaju napad.
Analitičari i diplomate kažu da se prozor za vojnu intervenciju zatvara i da bez regionalne podrške za upotrebu sile, ECOVAS i drugi traže izlaz.
„Mnogo teških razgovora iz regiona i šire je možda više odraz toga kako bi želeli da su odgovorili na prethodne u državnim udarima u Maliju, Burkini i Gvineji“, rekao je Kameron Hadson, bivši zvaničnik američke Centralne obaveštajne agencije.
Slično tome, Vašington i Pariz će sada morati da donesu sopstvene teške odluke u vezi sa radom sa liderima hunte na borbi protiv terorizma ili rizikuju da ustupe teško stečeni teren džihadističkim grupama i verovatno Rusiji, rekao je on.
Hunta, predvođena generalom Abdurahamanom Čianijem, iskorišćava nezadovoljstva stanovništva prema svom bivšem kolonijalnom vladaru Francuskoj i zatražila je pomoć od ruske plaćeničke grupe Vagner. Vagner već posluje u nekolicini afričkih zemalja, uključujući Mali, i optužen je za kršenje ljudskih prava.
Skoro dve nedelje od puča i uglavnom mirne ulice Nijameja ispresecane su mitinzima prohunte, anti-stranom retorikom i stanovnicima koji mašu ruskim zastavama.
Vladajuća vojska pozvala je stanovništvo da brani zemlju, a grupe samoorganizovanih, uglavnom mladih ljudi okupljaju se svake noći na desetak kružnih tokova u prestonici da traže oružje u automobilima i traže strane snage. Nejasno je kolika je istinska podrška hunti, ali izgleda da je na svoju stranu okupila neko civilno društvo i političke grupe.
„Nije vojska to izazvala. To je posledica političkih i društvenih političkih izbora“, rekao je Amadu Rufai Mahaman, generalni sekretar Unije panafričkih patriota, političke opozicione grupe.
Dok se region svađa oko puta napred, džihadisti u Nigeru slave haos i veću slobodu kretanja otkako su zemlje poput Francuske obustavile vojne operacije. Nekoliko stotina francuskih vojnika vodilo je zajedničke operacije sa nigerijskom vojskom u trograničnoj oblasti između Nigera, Malija i Burkine Faso i pružalo vazdušnu podršku nigerskim snagama. Ali te operacije su sada na čekanju. Francuska ima oko 1.500 vojnika u Nigeru.
Bubakar Musa, bivši džihadisti borac koji se pridružio programu koji ohrabruje borce da prebegnu i reintegrišu se u društvo, rekao je da je primio više poziva od aktivnih džihadista iz tog regiona koji likuju koliko im je puč koristio.
„Ljudi su veoma zadovoljni državnim udarom“, rekao je on. „Džihadi žele da ECOVAS interveniše, jer ako to urade, stići će do Niameja.
