Najintenzivniji talas štrajkova u Britaniji u poslednjih više decenija odgovor je na krizu troškova života, izazvanu skokom cena hrane i energenata kao posledica pandemije kovida-19 i ruske invazije na Ukrajinu.
Oko 417.000 radnih dana izgubljeno je u štrajkovima u oktobru, što je najviši broj u poslednjih deset godina.
Sindikati traže da povišice plata drže korak sa inflacijom, koja je bila 10,7 odsto u novembru, malo niža u oktobru, ali i dalje na četrdesetogodišnjem maksimumu.
Britanska konzervativna vlada saopštila je da bi dvocifrena povišica plata još više podstakla inflaciju i krivicu za poremećaje pokušala da prebaci na sindikalne vođe.
U tabloidu Sun on Sunday, premijer Riši Sunak nazvao je vođe sindikata „nezadovoljnicima koji hoće da ukradu Božić radi sopstvenih političkih ciljeva“.
Ministar Oliver Dauden rekao je da bi bilo neodgovorno dozvoliti da plate u javnom sektoru i inflacija izmaknu kontroli.
„Ostvarujemo napredak sa privredom. Nemojte to ugroziti sa ovim zahtevima koji se ne mogu pokriti“, rekao je on za BBC.
Vlada računa da će se javno mnjenje okrenuti protiv sindikata kada se ljudi širom Britanije budu suočili sa odloženim bolničkim pregledima, otkazanim vozovima i odloženim putovanjima u sred praznične sezone. Međutim, ankete pokazuju da vlada visok nivo podrške radnicima, posebno bolničarkama i bolničarima čiji su štrajkovi širom Engleske, Velsa i Severne Irske, prvi u istoriji njihovog sindikata dugoj 100 godina.
Bolničari i ekipe u kolima hitne pomoći kažu da će i dalje odgovarati na hitne pozive za vreme štrajka.
