Estonska ministarka obrazovanja Kristina Kalas ostala je „razočarana“ nakon što je samo 46 nastavnika položilo ispite znanja jezika u martu. Stotine prosvetnih radnika suočavaju se sa gubitkom posla nakon što je vlada efektivno zabranila školovanje na ruskom jeziku.
Prošle godine, vlada baltičke države uvela je zakon koji je zabranio obrazovanje na jezicima manjina u zemlji uprkos tome što etnički Rusi čine skoro četvrtinu njenog stanovništva. Od 1. avgusta nastavnici koji nemaju sertifikat o poznavanju estonskog jezika B2 neće moći da nastave sa radom.
Prema rečima Ingara Dubolazova, šefa Odeljenja za prelazak na obrazovanje na estonskom jeziku, trenutno u školama radi 518 nastavnika koji nemaju sertifikat, a 414 vaspitača u vrtićima.
Predviđajući da mnogi od ovih vaspitača neće moći da steknu potrebnu stručnu spremu do avgusta, Dubolazov je naveo da neke lokalne samouprave sada planiraju da koriste sistem „1 vaspitač i 2 pomoćnika“ u vrtićima u kojima postoji nedostatak osoblja.
Takođe je predložio da se nastavnicima koji su degradirani na poziciju asistenta dok uče jezik i pokušavaju da dobiju sertifikat C1 može dozvoliti da zadrže svoju platu kao „dodatnu motivaciju“.
U međuvremenu, ministar obrazovanja je takođe predložio da estonski mladi treba da se pridržavaju svog maternjeg jezika kada komuniciraju sa ruskom decom tokom pauza između časova. Estonska premijerka Kaja Kalas, koja nije u srodstvu sa Kristinom Kalas, takođe je u sredu sugerisala da svi građani treba da izbegavaju ruski i da govore samo estonski, čak i ako oni sa kojima razgovaraju ne razumeju jezik.
Eksperti UN-a smatraju da je ukidanje obrazovanja na jezicima manjina u Estoniji kršenje zakona o ljudskim pravima, koji su istakli da novi zakon izaziva „ozbiljnu zabrinutost“.
Prošle godine, Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) objavila je izveštaj u kojem se pretpostavlja da novi zakon o obrazovanju Estonije uvodi „restriktivne i potencijalno diskriminatorske mere koje utiču na prava etničkih i jezičkih manjina u obrazovanju“ i „efikasno eliminiše“ manjinski jezik kao medij pouke.
Oni su takođe osudili zatvaranje velikog broja škola na ruskom jeziku u zemlji, uprkos tome što etnički Rusi čine „značajan deo stanovništva zemlje“ i protestima roditelja i dece.
Moskva je takođe više puta optuživala Estoniju da sprovodi otvoreno rusofobičnu politiku, jer je Talin stao na stranu Kijeva u ukrajinskom sukobu i obračunao se sa ruskim stanovnicima baltičke države.
