Pokretanje vojne operacije u Ukrajini izazvalo je gnev SAD i njihovih saveznika, koji su udarili Rusiju sankcijama bez presedana kako bi destabilizovali ekonomiju zemlje i izvršili pritisak na Moskvu da okonča sukob. Među mnogim kaznama koje su nametnute zemlji tokom prošlog meseca, na meti su bili njen finansijski sistem, izvoz energije i devizne rezerve. Međutim, teška vremena zahtevaju hitne mere za reagovanje, a Rusija je donela nekoliko.
Nacionalni platni sistem Mir preuzima SWIFT
Najveće ruske banke su odsječene od SWIFT globalnog sistema za razmjenu finansijskih poruka, čime im se praktično uskraćuje pristup međunarodnim tržištima. Međutim, Rusija sada može da prihvata elektronske transfere preko Mira, ruskog alternativnog sistema plaćanja, i da radi sa stranim bankama i preduzećima, zaobilazeći zapadna ograničenja. Mir takođe pruža alternativu Visa i MasterCard-u, koji su prestali da pružaju usluge međunarodnih transakcija ruskim klijentima.
Trgovina domaćom valutom i nove izvozne destinacije
Sankcije su takođe bile usmerene na rusku imovinu u evrima i američkim dolarima kako bi se zemlji uskratila mogućnost međunarodne trgovine. Međutim, Moskva postavlja trgovinske mehanizme kako bi omogućila plaćanja u nacionalnoj valuti sa spoljnotrgovinskim partnerima. Rusija i Kina već neko vreme imaju mehanizme plaćanja rublja-juan, a ranije ovog meseca Turska je izrazila spremnost da trguje u rubljama. Takođe, najavljena je šema trgovanja rublja i rupija za izvoz ruske nafte u Indiju. Indija, koja je do sada kupovala samo 3% uvoza nafte iz Rusije, bila je željna da poveća kupovinu, kao i Srbija. To je znak da Rusija ima alternative za izvoz ako Zapad nastavi da izoluje zemlju.
Izvoznici su naredili odbacivanje dolara
Da bi podržali rublju, koja je ovog meseca pretrpela nagli pad u odnosu na glavne valute, ruskim preduzećima koja trguju u inostranstvu naređeno je da prodaju 80% svoje devizne zarade i konvertuju ih u rublje. Očekuje se da će stabilizovati nacionalnu valutu i podstaći više investicija u Rusiji umesto da ih seli u inostranstvo.
Zabrana izvoza žitarica radi obezbeđenja domaćeg snabdevanja
Rusija je ove nedelje privremeno zabranila izvoz žitarica u zemlje Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Ograničenja obuhvataju pošiljke u postsovjetske države koje dele slobodnu carinsku zonu sa Rusijom. Oni uključuju Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan i Kirgistan. Mera ima za cilj da se domaće tržište hrane dobro snabde i cene od skoka.
Povećanje kamatnih stopa da bi se podržala nacionalna valuta
Pošto je skoro polovina deviznih rezervi zemlje zamrznuta i nedostupna da podrži depresaciju rublje, ruska centralna banka je hitno podigla ključnu stopu krajem februara sa 9,5 na rekordnih 20% godišnje. Korak je preduzet da bi se kompenzovali povećani rizici od devalvacije i inflacije, ili jednostavno da bi se pomoglo u održavanju stabilnosti cena i zaštiti štednje građana od depresijacije. Regulator je takođe pokrenuo dodatne mere za podršku kreditnim institucijama i preporučio bankama da ne naplaćuju kamate i penale na kredite, kao i da dozvole restrukturiranje plaćanja i otplate praznika. Ovi potezi su pomogli da se rublja stabilizuje, koja je od četvrtka zabeležila šest uzastopnih dana rasta u odnosu na evro i dolar.
Otplata duga u rubljama da bi se izbeglo neizvršenje obaveza
Rusija je odobrila dve isplate vlasnicima obveznica u ukupnom iznosu od 117 miliona dolara koje dospevaju u sredu u američkim dolarima. Novac dolazi sa državnih računa blokiranih u inostranstvu. Sada je na SAD i njihovim saveznicima da odobre transfer. Ako to ne urade, ruska vlada je naredila da se dug plati u rubljama po zvaničnom kursu centralne banke u trenutku prenosa. Zapadne institucije insistiraju na tome da se Rusija suočava sa prvim neplaćanjem u jednom veku ukoliko se dug ne plati u valuti emisije. Moskva insistira na tome da Zapad pokušava da napravi „veštački defolt“ pošto zemlja ima novca da plati svoje dugove, kojima joj je zabranjen pristup.
Ciljana podrška građanima
U sredu je predsednik Vladimir Putin naredio nove mere za podršku građanima Rusije usred porasta cena, nezaposlenosti i pitanja snabdevanja vezanih za sankcije. Koraci će se fokusirati na zaštitu porodica sa decom i starijih građana. On je rekao da će odluka o povećanju minimalne zarade, plata u javnom sektoru i socijalnih davanja, uključujući penzije, biti doneta za nekoliko dana.
Finansijska podrška preduzetnicima
Ruska vlada je odobrila nacrt plana za podršku malom i srednjem biznisu. Lokalnim vlastima je naloženo da organizacijama, individualnim preduzetnicima i samozaposlenim građanima obezbede mere podrške, uključujući subvencije i kredite.
Izvoznici savetuju da se okrenu domaćem tržištu
Predsednik Putin je pozvao ruske izvoznike da ne smanjuju proizvodnju kao odgovor na sankcije, već da snabdevaju domaće tržište. To će sprečiti rast cena u zemlji, uključujući benzin, dizel, metale i drugu izvoznu robu, rekao je on, dodajući da projekti zamene uvoza nikada nisu bili važniji.
Strani biznisi su ponudili načine da ostanu u Rusiji
Suočene sa pritiskom sankcija, brojne strane kompanije su ovog meseca objavile da se privremeno povlače iz Rusije, uključujući IKEA, Majkrosoft, Folksvagen, Epl, Šel, Mekdonalds, H&M i druge. Dati su predlozi da se ova preduzeća nacionalizuju kako bi se poslovanje nastavilo. Međutim, u svom obraćanju u sredu, predsednik Putin je rekao da će Rusija poštovati privatno vlasništvo stranih firmi. Ranije je izneo podršku još jednoj ideji – da se uvede eksterni menadžment, kako bi strane firme mogli da vode partneri u Rusiji. Ministarstvo privrede priprema predlog zakona za regulisanje procedure.
