MADRID – U pozadini ruskih bombardovanja, zatvaranja granica i putovanja kamionom od 3.500 kilometara širom Evrope, španski Nacionalni muzej Tisen-Bornemisa udružio se sa Nacionalnim muzejom umetnosti Ukrajine da tajno doneti desetine ukrajinskih avangardnih umetničkih dela 20. veka u Madrid na jedinstvenu izložbu i prikaz podrške ratom razorenoj zemlji.
„U oku uragana. Modernizam u Ukrajini 1900-1930-ih“, otvara se za javnost u utorak, sa oko 70 dela uglavnom iz kijevske galerije i pozorišnog, muzičkog i bioskopskog muzeja zemlje. Trajaće do sledećeg aprila, prensi AP.
Emisija predstavlja prvi put da je tako veliko telo moderne umetnosti napustilo Ukrajinu. Okolnosti pod kojima je organizovana čine ga podvigom kulturnog prkosa.
„Ovo je za nas veoma važno kao način da zaštitimo naše nasleđe, da smo uspeli da radove iznesemo iz ratne zone“, kaže Katja Denisova, jedan od kustosa izložbe.
Emisija je zamisao kolekcionara i aktivistkinje švajcarskog porekla Frančeske Tisen-Bornemise, osnivača mreže podrške Muzeji za Ukrajinu, i njenog prijatelja, ukrajinskog istoričara umetnosti i kustosa Konstantina Akinše. Na ideju su došli nakon invazije Rusije na njenog suseda prošlog februara.
Centralni koncept je bio da se suprotstavi ruskom narativu da Ukrajina ne postoji s pravom i da je njena umetnost zaista ruska.
„Želeli smo da delujemo kao zaštitnik ovih dela koja su izuzetno jedinstvena i retka, ali i da to učinimo slaveći vrednost ogromnog nasleđa Ukrajine koje je Rusija potpuno zaboravila i prisvojila tokom poslednjih decenija“, rekla je Tisen-Bornemisa. , ćerka pokojnog industrijalca i barona rođenog u Holandiji čija je kolekcija bila osnova madridske galerije kada je otvorena 1992. godine.
Za organizovanje međunarodne umetničke izložbe ovog tipa obično bi trebalo nekoliko godina. Ovaj se, uz blagoslov ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, okupio za nekoliko meseci.
Dostavljanje slika u Madrid bila je stvar ratne drame.
Posle višemesečnih priprema, radovi su spakovani u dva kamiona u ranim satima utorka, 15. novembra, samo nekoliko sati pre nego što je Rusija pokrenula talas napada na glavni grad Ukrajine i ključne ciljeve nacionalne infrastrukture.
Organizatori nisu računali na napad Rusije tog dana, rekavši da se napadi obično dešavaju ponedeljkom. Ali uz vojnu pratnju, kamioni su bezbedno napustili grad.
Na putu prema zapadu, međutim, morali su da prođu kroz grad Lavov, koji se takođe našao pod iznenadnim napadom. Na kraju su stigli do granice sa Poljskom u sredu rano ujutru, ali je ona zatvorena nakon sletanja zalutale rakete ruske proizvodnje u unutrašnjost Poljske što je u početku izazvalo strah od velike eskalacije rata.
Na kraju je granica ponovo otvorena, a konvoj je krenuo ka Madridu gde je stigao u nedelju, 20. novembra.
Slike, od figurativne umetnosti do futurizma i konstruktivizma, potiču iz izuzetno turbulentnog perioda za Ukrajinu, sa urušavanjem imperija, svetskim ratom, revolucijama i ratom za nezavisnost pre konačnog stvaranja Sovjetske Ukrajine. Emisija uključuje dela Mihaila Bojčuka, Davida Burljuka, Vadima Melera, Kostjantina Jeleva i Vasila Jermilova.
Pod sovjetskim liderom Josifom Staljinom, represija u Ukrajini dovela je do pogubljenja desetina pisaca, pozorišnih reditelja i umetnika, uključujući i neke čija su dela izložena u španskoj prestonici. Holodomor, ljudska glad iz 1932-33, koji je bio rezultat sovjetske politike, ubio je milione Ukrajinaca.
Veći deo ranog 20. veka mnoga dela su zaključana od strane sovjetskih vlasti, klasifikovana kao bezvredna jer su njihovi tvorci smatrani buržujima. To je, nenamerno, dovelo do njihove konzervacije.
Radovi su ponovo izloženi sa nezavisnošću Ukrajine 1991. godine, ali su kasnije morali da se vrate u trezore i skladišta kako bi ih zaštitili od ruske invazije.
„Znamo šta se dešava kada Rusi okupiraju teritorije i dođu do muzeja. Oni sve pljačkaju“, rekla je Denisova, misleći na sudbinu muzeja umetnosti u Hersonu, gradu na jugu Ukrajine, koji su snage Kremlja okupirale osam meseci dok ga ukrajinske snage nisu ponovo zauzele ranije ovog meseca.
U video poruci za inauguraciju, Zelenski je rekao da su se strašna vremena vratila u Ukrajinu, ali da postoji nada.
„Na ovoj izložbi možete videti ukrajinsku umetnost, koja je takođe nastala u strašnim vremenima“, rekao je Zelenski.
„Teror je tada pokušao da vlada kao i sada. Ali baš kao u 20. veku, čovečanstvo mora da pobedi i kao tada, mora da pobedi kultura“, dodao je on.
U aprilu, izložba će se preseliti u Keln, Nemačka, gde će biti izložena do septembra.
