Lider Reformskog pokreta Belgije Žorž-Luj Buše, po čijoj kvoti je imenovana ministarka spoljnih poslova Aja Ljabib, smatra neprimerenim kritikovati je zbog putovanja na Krim 2021. godine o trošku ruskog fonda, prenosi „Evropska istina“.
„Ovo apsurdno i bezobrazno bičevanje mora da prestane. Mali svet je ogorčen što jedna izuzetna žena poput Aje Ljabib može da poseduje toliko veštine, znanja i, pre svega, životnog iskustva koje oni (njeni kritičari) nemaju“, napisao je Buše na Tvitter.
Lider Reformističkog pokreta ogorčen je člankom u belgijskom izdanju Het Nieuvsblad, gde su Ljabibove postupke kritikovala dva bivša ministra spoljnih poslova Belgije – Karel de Guht i Vili Klas. Naveli su da Ljabibov put na Krim „uništava imidž“ zemlje i „ravnopravan je ozbiljnom gubitku poverenja“, dok su odnosi sa Ukrajinom veoma važni.
Buše, pak, podseća kako je Klaas bio primoran da podnese ostavku na mesto generalnog sekretara NATO-a 1995. godine zbog korupcionaškog skandala, a de Guht je „greškajući umnožavao diplomatske incidente”.
„Hteli su malu svađu… Nažalost, na leđima drugih. Šteta što je do ovoga došlo. Hajde da se malo uozbiljimo i, ako je nekome ovde dosadno, neka sprovede pravu analizu stvarnog. pitanja, a ne ova klevetnička igra“, dodao je političar.
Kako je saopšteno, Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine diplomatskim putem sa belgijskom stranom saznaje kako je novoimenovana šefica Ministarstva spoljnih poslova Belgije Aja Ljabib otputovala na okupirani Krim u leto 2021. još uvek bio novinar.
Istovremeno, ministarstvo je pozitivno ocenilo uveravanja ministra Ljabiba o daljoj podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske oružane agresije.
Podsetimo, nedavno se saznalo da je Aja Ljabib u leto 2021. otišla na okupirani Krim na festival „Globalne vrednosti“, koji organizuje Sevastopoljsko akademsko rusko dramsko pozorište imena Lunačarskog.
Ovu činjenicu nije krila i o putovanju je otvoreno govorila na društvenim mrežama i televiziji, ali ono nije dobilo široki publicitet do njenog postavljenja na čelo Ministarstva spoljnih poslova. Iz otvorenih izvora se ne zna da li je na poluostrvo stigla preko „Čongara” ili preko Rusije.
