Saudijska Arabija će smanjiti količinu nafte koju šalje globalnoj ekonomiji, preduzimajući jednostrani korak da podrži pad cene nafte nakon što su dva ranija smanjenja proizvodnje od strane članica OPEK+ alijanse najvećih zemalja proizvođača nafte propala. da gurne cene više.
Najava saudijskih smanjenja za milion barela dnevno usledila je u nedelju nakon sastanka alijanse u sedištu OPEK-a u Beču. Ostali proizvođači nafte iz OPEK+ pristali su da produže ranija smanjenja isporuke do kraja 2024.
Pad cena nafte pomogao je američkim vozačima da jeftinije pune svoje rezervoare i dao potrošačima širom sveta izvesno olakšanje od inflacije. To što su Saudijci smatrali da je još jedan rez neophodan, naglašava neizvesne izglede za potražnju za gorivom u narednim mesecima.
Postoji zabrinutost zbog ekonomske slabosti u SAD i Evropi, dok je oporavak Kine od ograničenja COVID-19 bio manje snažan nego što su se mnogi nadali.
Saudijska Arabija, dominantni proizvođač u naftnom kartelu OPEK-a, bila je jedna od nekoliko članica koje su u aprilu dogovorile iznenadno smanjenje od 1,16 miliona barela dnevno. Udeo kraljevstva bio je 500.000. To je usledilo nakon što je OPEK+ u oktobru najavio da će smanjiti 2 miliona barela dnevno, što je naljutilo američkog predsednika Džoa Bajdena preteći poskupljenjem benzina mesec dana pred izbore na sredini mandata.
Međutim, ta smanjenja nisu dala dugotrajan podsticaj cenama nafte. Nafta marke Brent na međunarodnom nivou je porasla na čak 87 dolara po barelu, ali je odustala od svojih dobitaka nakon smanjenja i poslednjih dana je pala ispod 75 dolara po barelu. Američka nafta je pala ispod 70 dolara.
Te niže cene pomogle su američkim vozačima da započnu letnju sezonu putovanja, a cene na pumpi su u proseku 3,55 dolara, što je za 1,02 dolara manje u odnosu na pre godinu dana, prema autoklubu AAA. Pad cena energenata je takođe pomogao da inflacija u 20 evropskih zemalja koje koriste evro padne na najniži nivo od pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.
Moguće je da bi poslednje smanjenje proizvodnje moglo da poveća cene nafte, a sa njima i troškove benzina. Ali postoji neizvesnost kada će sporo rastuća globalna ekonomija povratiti svoju žeđ za gorivom za putovanja i industriju.
Smanjenje je usledilo nakon oštrog upozorenja saudijskog ministra energetike Abdulaziza bin Salmana špekulantima koji se klade na niže cene nafte. Saudijcima su potrebni održivi visoki prihodi od nafte da bi finansirali ambiciozne razvojne projekte koji imaju za cilj diverzifikaciju ekonomije zemlje dalje od nafte.
Međunarodni monetarni fond procenjuje da je kraljevstvu potrebno 80,90 dolara po barelu da ispuni svoje predviđene obaveze potrošnje, koje uključuju planirani projekat futurističkog pustinjskog grada pod nazivom Neom od 500 milijardi dolara.
Iako su proizvođačima nafte potrebni prihodi za finansiranje svojih državnih budžeta, oni takođe moraju da uzmu u obzir uticaj viših cena na zemlje koje koriste naftu. Previsoke cene nafte mogu da podstaknu inflaciju, umanjujući kupovnu moć potrošača i gurajući centralne banke poput Federalnih rezervi SAD ka daljem povećanju kamatnih stopa.
Više stope ciljaju na inflaciju, ali mogu usporiti ekonomski rast tako što će otežati dobijanje kredita za kupovinu ili poslovna ulaganja.
