Gruba američka retorika koja se odnosi na razgovor predsednika Džoa Bajdena sa kineskim predsednikom Si Đinpingom sugeriše da je malo verovatan sastanak umova o ruskoj brutalnosti u Ukrajini i odražava trenutne gorke tenzije između Vašingtona i Pekinga.
Bajden i Si bi trebalo da razgovaraju u petak u 9:00 po istočnom vremenu, a SAD su pripremile teren za oštro upozorenje da će kineske kompanije platiti ozbiljnu cenu ako vlada u Pekingu posluša molbe ruskog predsednika Vladimira Putina za vojnu i ekonomsku pomoć.
Poziv će otkriti da SAD prevazilaze jedan od svojih najdubljih spoljnopolitičkih strahova — rizikujući otvoreni sukob sa Kinom dok se istovremeno suočavaju sa Rusijom — u još jednoj izvanrednoj geopolitičkoj promeni koju je pokrenuo rat u Ukrajini.
To takođe stavlja Bajdena u čudnu poziciju da traži prećutnu saradnju nacije koja se smatra najmoćnijim američkim neprijateljem u usponu da suzbije svog istorijskog hladnoratovskog rivala iz druge polovine 20. veka.
S obzirom na to da je Kina poznata po nemilosrdnom traganju za sopstvenim interesima i da nema interesa da podupire svetski poredak predvođen Zapadom koji Putin nastoji da zakoči, izgleda fantastično da će Si izabrati ono što SAD vide kao pravu stranu istorije na Sukob u Ukrajini — barem dok njen sopstveni ekonomski interes ne diktira promenu kursa.
A odnosi SAD i Kine su toliko toksični da su mnogi analitičari predviđali novi hladni rat na Pacifiku između rivala, pre nego što je prvobitna verzija ponovo zapalila u Evropi sa Putinovom invazijom na Ukrajinu krajem prošlog meseca.
Teatralnost poziva koji će se pomno pratiti širom sveta ne može se odbaciti. Bajden samim time što je održao razgovor i unapred ga uveliko objavljivao, šalje signal Putinu da njegovo prijateljstvo „bez granica“ koje je iskovano sa Sijem u Pekingu neposredno pre invazije možda nije toliko značajno kao što se ruski lider nadao. Razgovor takođe podstiče utisak da Vašington vidi Kinu kao ključnu globalnu silu osim sebe – umesto Moskve.