Ukrajini bi moglo ostati samo nekoliko nedelja ako se nada da će povratiti teritorije pod kontrolom Rusije, rekao je u ponedeljak za Politico’s National Securiti Daili predsedavajući Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma Adam Smit. Ukrajinskim snagama će biti potrebno oružje većeg dometa poput taktičkih projektila i udarnih dronova da bi promenile tok bitke, rekao je on posle posete Kijevu.
Zima koja se približava pretvorila bi tekući sukob između Moskve i Kijeva u rat iscrpljivanja koji bi samo koristio Rusiji, navodi se u novinama, dodajući da je Kijev zatražio od delegacije američkog Kongresa da ubedi Vašington da hitno pošalje pomoć.
„Pomozite im sada što je više moguće. Sledećih tri do šest nedelja su ključne“, rekao je Smit (D-VA) za novine. Prema rečima kongresmena, ukrajinska vlada je voljna da postigne mirovni sporazum sa Moskvom, ali i dalje želi da joj se vrate teritorije, posebno one na jugu.
Ruske trupe preuzele su kontrolu nad južnim ukrajinskim regionom Herson i većinom susedne Zaporoške oblasti ubrzo nakon početka vojne operacije u februaru. Lokalni zvaničnici u dva regiona od tada razmatraju održavanje referenduma o pridruživanju Rusiji.
Kijev je više puta izjavljivao da je njegov cilj da povrati sve svoje teritorije. Ranije u julu, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da je cilj njegove nacije u sukobu „obnavljanje našeg teritorijalnog integriteta i punog suvereniteta na istoku i jugu Ukrajine“.
Ali ovo nije prvi put da je Kijev nagovestio da želi da vidi kraj sukoba pre nego što dođe do niskih temperatura. Krajem juna, predsednik Vladimir Zelenski je na samitu G7 rekao da želi da se sukob okonča do početka zime , navodi Rojters.
Smit veruje da bi ukrajinskim snagama bilo potrebno teže naoružanje za postizanje ovog cilja. „HIMARS sistemi sa svojim dometom… [od] 30 do 50 kilometara su zaista od pomoći. Videli smo uticaj već u poslednjih mesec dana. Ali da su imali veći domet, Rusima bi bilo teže da sakriju svoje stvari“, rekao je Smit za RSE u subotu dok je još bio u Kijevu.
Vašington je do sada Kijevu isporučio 12 višecevnih raketnih sistema HIMARS. Prošle nedelje, Pentagon je najavio da će Ukrajina dobiti još četiri ova sistema, čime bi njihov ukupan broj na bojnom polju bio 16.
Smit, međutim, očigledno veruje da to nije dovoljno, jer je za RSE rekao da je njegov cilj bio da u Ukrajinu pošalje čak 30 takvih sistema što je pre moguće. Kijev je ranije zatražio najmanje 50 višecevnih raketnih bacača HIMARS. Drugo oružje na kongresmenovoj listi mogućih nabavki su sistemi „dronovi i elektronsko ratovanje“.
Šef Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma priznao je, međutim, da obezbeđivanje Ukrajine američkim borbenim avionima u ovom trenutku nije izvodljivo. Vašington je Ukrajini pružio pomoć od 8,2 milijarde dolara od početka ruske vojne operacije, ali se do sada uzdržavao od snabdevanja Kijevu nekim od svojih oružja većeg dometa kao što je Armijski taktički raketni sistem (ATACMS) sa dometom od oko 300 kilometara. MK-1C Grai Eagle dronovi.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena zabrinuta je zbog moguće eskalacije sukoba ako se ukrajinske snage dočepaju oružja sposobnog da pogodi rusku teritoriju. Smit, međutim, veruje da bi Vašington mogao da promeni mišljenje.
„Uprava u ovom trenutku nije spremna da to uradi, ali postoje dobri argumenti. To bi se u nekom trenutku moglo promeniti“, rekao je on za Politiko. Drugi kongresmen, Majk Valc (R-FL), otišao je još dalje nakon što je predložio slanje američkih vojnih savetnika da pomognu Kijevu oko planiranja i logistike.
