Tenzije oko Tajvana, kao i ruska invazija na Ukrajinu, verovatno su teme za razgovor koji se očekuje ove nedelje između predsednika SAD Džoa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga, saopštila je Bela kuća u utorak, prenosi Rojters.
Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima da će upravljanje ekonomskom konkurencijom između dve zemlje takođe biti u fokusu poziva, za koji je Bajden u ponedeljak rekao da se očekuje kasnije ove nedelje.
To će biti peti razgovor između lidera, a dolazi pošto je Kina uputila pojačana upozorenja Bajdenskoj administraciji o mogućoj poseti predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu pod demokratskim upravljanjem, za koji Peking tvrdi da je svoju teritoriju.
„Sve, od tenzija oko Tajvana, do rata u Ukrajini, kao i kako da bolje upravljamo konkurencijom između naše dve nacije, svakako u ekonomskoj sferi“, rekao je Kirbi o temama o kojima će se razgovarati.
„Ovo je poziv koji je već dugo zakazan i već postoji prilično snažna agenda stvari o kojima ova dva lidera treba da razgovaraju“, rekao je on.
Prema svojoj politici jedne Kine, Sjedinjene Države nemaju zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom, ali su obavezne američkim zakonom da obezbede ostrvu sredstva za odbranu. Bela kuća je brzo ponovila da se stav nije promenio uprkos spekulacijama o mogućem putu Pelosijeve.
Kirbi je rekao da je Pelosi u liniji sukcesije na predsedničkom mestu i da je kao takva njeno putovanje u inostranstvo bilo pitanje nacionalne bezbednosti SAD. Ali samo ona je mogla da donosi odluke o svom putovanju.
„Ratoborbenost“ u retorici iz Pekinga oko potencijalnog putovanja samo eskalira tenzije, rekao je on.
„Smatramo da je to beskorisno i sigurno ni najmanje neophodno s obzirom na situaciju“, rekao je on.
Administracija je raspravljala o tome da li da ukine neke carine na kinesku robu kao način da se podstakne američka ekonomija, ali Kirbi je rekao da se odluka ne očekuje pre poziva.
Bajden bi mogao da krene u poziv sa zamahom ako Kongres SAD usvoji zakon kojim bi se obezbedilo oko 52 milijarde dolara subvencija za američku industriju poluprovodnika, kao i poreski kredit za investicije za fabrike čipova za koji se procenjuje da vrede 24 milijarde dolara, što je Bajden pozvao kao ključno za ekonomsku konkurenciju Kini.
Očekuje se da će Senat glasati o konačnom usvajanju u narednim danima, a Predstavnički dom SAD-a mogao bi da ga sledi već kasnije ove nedelje.
Izgledi za Pelosijevo putovanje samo su jedan na dugačkoj listi nesuglasica koje muče narušene američko-kineske odnose.
Ranije u utorak, visoki američki zvaničnici optužili su Kinu za pojačane „provokacije“ protiv rivalskih teritorijalnih potražioca u Južnom kineskom moru i rekli da „agresivno i neodgovorno ponašanje“ kineskih brodova i aviona znači da je samo pitanje vremena kada će doći do velikog incidenta ili nesreće .
Putovanje Pelosije bilo bi prvo za govornicu Predstavničkog doma od 1997. godine, a Kina je rekla da je spremna da preduzme snažne mere kao odgovor.
Danijel Rasel, koji je bio najviši američki diplomata za Aziju za vreme bivšeg predsednika Baraka Obame, rekao je da je tajvansko pitanje dovelo do prave krize, bez ikakvog američko-kineskog mehanizma koji bi sprečio da to preraste u sukob.
On je rekao da nije jasno koliki je pritisak Bajdenova administracija vršila na Pelosi, ali će Si verovatno insistirati na tom pitanju u pozivu, i dodao: „Mi smo u trenutku visokog rizika i to priliči liderima u obe zemlje pažljivo koračati“.
Bez obzira na to, Craig Singleton, viši kineski saradnik u Fondaciji za odbranu demokratije sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da će Si verovatno nastojati da projektuje smirenost jer se suočava sa usporavanjem ekonomije pod pritiskom strogih domaćih mera COVID-19 uoči ključnog Kongresa Komunističke partije na jesen.
„Iako će Si biti jasan i direktan u iznošenju kineskih primedbi na put predsednice Pelosi, on verovatno neće dozvoliti da to jedno pitanje poremeti ceo razgovor, jer bi to dodatno zakomplikovalo njegov ionako težak dnevni red upravljanja“, rekao je Singlton.
