Veto Rusije u četvrtak okončalo je praćenje sankcija UN protiv Severne Koreje zbog njenog nuklearnog programa, što je izazvalo optužbe Zapada da Moskva nastoji da izbegne kontrolu jer navodno krši sankcije za kupovinu oružja od Pjongjanga za svoj rat u Ukrajini.
Ruski zaokret u posmatranju UN-a odražava kako je rastući animozitet Moskve prema SAD i njenim zapadnim saveznicima od početka rata u Ukrajini otežao postizanje konsenzusa čak i o pitanjima oko kojih postoji dugogodišnji sporazum.
Veto je došlo tokom glasanja o rezoluciji Saveta bezbednosti UN kojom bi se produžio mandat panela eksperata koji nadgleda sankcije Severnoj Koreji na godinu dana, ali će sada obustaviti rad kada joj sadašnji mandat istekne krajem aprila.
Glasanje u 15-članom savetu, sa 13 za, Rusija protiv, a Kina uzdržana, nema uticaja na stvarne sankcije Severnoj Koreji, koje ostaju na snazi.
Rusija nikada ranije nije pokušala da blokira rad panela eksperata, koji je Savet bezbednosti UN obnavljao svake godine tokom 14 godina i odražavao globalno protivljenje širenju programa nuklearnog oružja Severne Koreje.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia rekao je Savetu pre glasanja da zapadne nacije pokušavaju da „zadave“ Severnu Koreju i da sankcije gube na „relevantnosti“ i „odvajaju se od stvarnosti“ u sprečavanju širenja nuklearnog oružja u zemlji.
On je optužio panel eksperata da se „sve više svodi na igranje na ruku zapadnim pristupima, preštampavanje pristrasnih informacija i analizu novinskih naslova i fotografija lošeg kvaliteta“. Stoga, kako je rekao, „suštinski priznaje svoju nesposobnost da izađe sa trezvenim procenama statusa režima sankcija“.
Ali zamenik američkog ambasadora Robert Vud nazvao je rad panela ključnim i optužio Rusiju da pokušava da ućutka svoje „nezavisne objektivne istrage“ jer je „prošle godine počela da izveštava o očiglednim kršenjima rezolucija Saveta bezbednosti UN od strane Rusije“.
On je upozorio da će ruski veto ohrabriti Severnu Koreju da nastavi da ugrožava globalnu bezbednost kroz razvoj „balističkih projektila dugog dometa i napore za izbegavanje sankcija“.
Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi osudio je ruski veto kao „nepromišljenu akciju“ koja podriva sankcije uvedene Severnoj Koreji, istovremeno upozoravajući na produbljivanje saradnje između Severne Koreje i Rusije, posebno pošto Severna Koreja nastavlja da snabdeva Rusiju oružjem dok plaća svoje rata u Ukrajini.
„Međunarodna zajednica treba odlučno da podrži globalni režim neširenja i podrži narod Ukrajine dok brani svoju slobodu i nezavisnost od brutalne agresije Rusije“, rekao je Kirbi novinarima.
Britanska ambasadorka u UN Barbara Vudvord rekla je da je ruski veto usledio nakon dogovora o oružju između Rusije i Severne Koreje koji su u suprotnosti sa sankcijama UN, uključujući „prenos balističkih projektila, koje je Rusija tada koristila u svojoj ilegalnoj invaziji na Ukrajinu od početka ove godine“.
„Ovaj veto ne pokazuje zabrinutost za narod Severne Koreje ili efikasnost sankcija“, rekla je ona. „Radi se o tome da Rusija dobija slobodu da izbegne i prekrši sankcije u potrazi za oružjem koje će se upotrebiti protiv Ukrajine.
„Ovaj panel, kroz svoj rad na otkrivanju nepoštovanja sankcija, predstavljao je neprijatnost za Rusiju“, rekao je Vudvord.
Ambasador Francuske u UN Nikolas de Rivijer dodao je da „Severna Koreja pruža Rusiji vojni materijal za podršku agresiji na Ukrajinu, kršeći mnoge rezolucije za koje je Rusija glasala“.
Zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski je odgovorio, nazvavši ove „neosnovane insinuacije“ koje su „samo ojačale naše uverenje da smo doneli ispravnu odluku da ne podržimo proširenje panela eksperata“.
Savet bezbednosti je uveo sankcije nakon prve nuklearne probne eksplozije Severne Koreje 2006. godine i pooštrio ih tokom godina u ukupno 10 rezolucija kojima se – do sada bezuspešno – tražilo da se smanje sredstva i obuzdaju njeni nuklearni i balistički programi.
Poslednju rezoluciju o sankcijama Savet je usvojio u decembru 2017. Kina i Rusija stavile su veto na rezoluciju koju su sponzorisale SAD u maju 2022. kojom bi se uvele nove sankcije zbog niza lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa.
Savet bezbednosti je osnovao komitet za praćenje sankcija, a mandat njegovom panelu eksperata za istragu kršenja bio je obnovljen na 14 godina do četvrtka.
U svom najnovijem izveštaju koji je objavljen prošlog meseca, panel eksperata je rekao da istražuje 58 sumnjivih severnokorejskih sajber napada između 2017. i 2023. u vrednosti od približno 3 milijarde dolara, pri čemu se novac navodno koristi za finansiranje razvoja oružja za masovno uništenje.
Eksperti su rekli da Severna Koreja nastavlja da se ogluđuje o sankcije, uključujući dalji razvoj svog nuklearnog oružja i proizvodnju nuklearnih fisionih materijala – ključnih sastojaka oružja. Takođe nastavlja da uvozi rafinisane naftne derivate kršeći odluke Saveta.
