Prema izveštaju, isporuke u oktobru premašile su 16 miliona tona, što je skoro jednako petogodišnjem vrhuncu zabeleženom u julu.
„Moguće je da je pojašnjenje EU sankcija za ugalj ublažilo zabrinutost operatera oko toga da li bi mogli da transportuju ruski ugalj“, rekao je Filipe Guveja, analitičar međunarodne brodarske kompanije Bimco, za novine. On je, međutim, primetio da je porast potražnje sa tržišta osetljivih na troškove takođe doprineo povećanju.
Zabrana EU na ruski ugalj stupila je na snagu u avgustu. Međutim, početkom septembra, Evropska komisija je izdala revidirane smernice za sankcije, precizirajući da, iako ruski ugalj nije dobrodošao u zemljama bloka, Brisel ne zabranjuje pružanje usluga transporta, finansija i osiguranja brodovima koji isporučuju ugalj van EU.
Kako navodi Blumberg, ruske pošiljke su odmah preusmerene u Aziju. Kineska kupovina ruskog uglja dostigla je najviši rekordni nivo u septembru od 8,54 miliona tona, što je porast od 57% u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci kineske carinske uprave. Ovo je učinilo Rusiju drugim najvećim snabdevačem Kine ugljem posle Indonezije, sa 23% udela u ukupnom uvozu.
Ukupan ruski izvoz uglja između januara i septembra 2022. pao je za 9% godišnje na 147,7 miliona tona, prema nedavnom izveštaju Vedomosti, koji se poziva na podatke ruskog ministarstva energetike. U 2021. isporuka je iznosila 223 miliona tona, od kojih je 50,4 miliona tona bilo namenjeno Evropi, što čini skoro polovinu ukupnog uvoza uglja u EU. Zvaničnici kažu da su ruske kompanije za ugalj trenutno prinuđene da izvoze fosilno gorivo uz popust između 50% i 60% kako bi osigurale kupce u uslovima inostranih ograničenja, ali su i dalje profitabilne zbog povećane domaće i međunarodne potražnje.
