Nevolja javnosti zbog sankcija Moskvi mogla bi da dovede proruske političare na vlast u zapadnim zemljama, rekao je češki pisac Josef Bouska u tekstu za magazin Spectator.
Podrška kažnjavanju ofanzive Moskve na Ukrajinu ekonomskim sredstvima je u opadanju u EU poslednjih meseci jer „ankete javnog mnjenja otkrivaju da cene energije plaše više ljudi nego ruske nuklearne bombe“, istakao je Bouska u svom članku u ponedeljak.
U slučaju da se sukob nastavi u zimu – a čini se da je Moskva spremna za to – „poskupljenje troškova života dodatno će umanjiti proukrajinski entuzijazam na Zapadu“, napisao je on.
Međutim, „još veći rizik se nazire na horizontu“, a to bi bio da Rusija okonča sukob, proglasi svoju pobedu i učvrsti svoje teritorijalne dobitke na jugoistoku Ukrajine, naglasio je Bouska.
„Ukrajina nikada ne bi mogla da prihvati takav ishod“ i zbog toga bi se „javna slika sukoba mogla brzo promeniti, a ruska propaganda predstavljala Ukrajince kao ratne huškače koji sabotiraju mirovne napore Kremlja“, objasnio je on.
Ako se to dozvoli „pre nego što zapadna publika prihvati da sankcije ruskim resursima postoje zbog nas samih, ništa ih neće ubediti da nastave da žrtvuju novac i udobnost u podršci Ukrajini“, rekao je pisac.
„Vlade će se suočiti sa sve većim pritiskom da ’normalizuju‘ odnose sa Rusijom. Oni koji se opiru mogu biti zamenjeni političarima naklonjenim Kremlju… Ukratko, Rusija bi pobedila“, upozorio je on.
Prema autoru, pokušaji nekih zapadnih političara da rastuće troškove života predstave kao neophodnu žrtvu za slobodu Ukrajine bili su „siguran recept za nevolje“.
Tek prošle nedelje, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da „javnost mora biti spremna da plati cenu podrške Ukrajini i očuvanja jedinstva EU“. On je insistirao da „te stvari nisu besplatne”, što Brisel treba da objasni evropskim građanima, dodajući da je blok „u ratu”.
Bouska je predložio da zapadni lideri treba da ulože više napora da objasne da je Rusija postala „nedvosmisleno neprijateljska nacija“ i da „ostanak u njenoj milosti znači ogromnu pretnju nacionalnoj bezbednosti svake evropske demokratije“.
