Nemački gradovi se bore da prihvate ukrajinske izbeglice

Nemački gradovi se bore da prihvate ukrajinske izbeglice

Lokalne vlasti su navodno ostavljene da se suoče sa sve većim brojem pridošlica.

„Haotično, nepravedno raspoređeno, finansiranje potpuno nejasno“ – ove reči obuhvataju trenutnu situaciju u mnogim nemačkim gradovima, koji se poslednjih nedelja suočavaju sa sve većim prilivom ukrajinskih izbeglica, rekao je gradonačelnik Dormagena na Rajni za list Suddojče cajtung u četvrtak. .

Erik Lirenfeld je opisao kako je njegov grad nedavno morao da primi 34 ukrajinske izbeglice u kratkom roku, od kojih su većina bila deca sa fizičkim ili mentalnim poteškoćama. Lokalne vlasti su morale hitno da preurede staru školu, podignu pregradne zidove, zalepe prozore kako bi pridošlice osigurale malo privatnosti i dovedu bolničke krevete.

Dormagen navodno nije dobio nikakvu pomoć od nemačke savezne vlade, jer je bio primoran da se sam brine koliko je mogao.

Lirenfeld je rekao izdanju da je njegov grad od 65.000 stanovnika takođe morao da naruči kontejnerske toalete, koji koštaju oko 35.000 evra (38.625 dolara) svaki.

Najnoviji dolasci povećali su ukupan broj ukrajinskih izbeglica u Dormagenu na više od 300. Međutim, gradonačelnik očekuje da će u narednim danima stići još više ljudi jer metropole poput Kelna nemaju više kreveta.

Slučaj Dormagen očigledno nije jedinstven, kako prenosi Suddeutsche Zeitung. Prema pisanju lista, lokalne vlasti u mnogim nemačkim gradovima „osećaju se napuštenim od strane savezne vlade“.

List procenjuje da otprilike 15.000 Ukrajinaca stiže u Nemačku svakog dana, pored 175.000 izbeglica koje su zvanično u zemlji.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer nedavno je na udaru kritika, a gradonačelnici i opozicioni poslanici tvrde da je savezni zvaničnik trebalo da uradi bolji posao u distribuciji izbeglica širom zemlje.

Faeser je parirao kritikama rekavši da se pravni status Ukrajinaca u Nemačkoj, koji imaju biometrijske pasoše, razlikuje od onog Sirijaca 2015. Na primer, oni mogu slobodno da se kreću po Nemačkoj, a zapravo i po celom šengenskom prostoru. , bez vize tri meseca.

Dakle, za razliku od izbeglica sa Bliskog istoka, Ukrajinci mogu da biraju gde će se naseliti, ne vezani ni za jedan objekat za zadržavanje. Tek kada se pridošlice prijave za državne beneficije, objasnio je ministar, prijavljuju se u Nemačkoj. Prema Faeserovim rečima, ovaj nedostatak kontrole, međutim, ne predstavlja bezbednosnu pretnju jer većinu izbeglica čine žene i deca.

Neki regionalni zvaničnici, međutim, očigledno su ostali neubeđeni tim objašnjenjima i uveravanjima.

Ministar unutrašnjih poslova Baden-Virtemberga Tomas Štrobl rekao je za Suddojče cajtung da očekuje da će „savezna vlada postati aktivnija“. Prema Stroblu, potrebno je da postoji „koordinacija pomoći i smeštaja na celoj Nemačkoj – što će koštati novac“.

Zvaničnik se nije složio sa kolegom iz savezne vlade da je slaba kontrola pridošlica malo zabrinjavajuća. Strobl je pozvao savezne vlasti da se „hitno više uključe u registraciju i bezbednosne provere” ukrajinskih izbeglica. Ministar Baden-Virtemberga upozorio je da neuspeh u tome može dovesti do toga da ekstremisti prođu ispod radara.