Poslanici mađarskog parlamenta okončali su višemesečno odlaganje Budimpešte i kao poslednja članica Alijanse odobrili su ulazak Stokholma u NATO. Taj potez je usledio nakon posete švedskog premijera Ulfa Kristersona u petak tokom koje su dve zemlje potpisale sporazum o oružju. Tako je otklonjena poslednja prepreka pred istorijski korak ove skandinavske zemlje čija je neutralnost trajala kroz dva svetska rata i Hladni rat.
Članstvo Švedske u NATO-u podržalo je 188 poslanika u mađarskom parlamentu, šestoro je bilo protiv i nijedan uzdržan.
Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana suočila se sa pritiskom saveznika iz NATO-a da se uskladi i zapečati pristupanje Švedske Alijansi.
Stokholm je odustao od politike nesvrstavanja nakon napada ruskih snaga na Ukrajinu februara 2022. godine
Dok je Finska prošle godine postala članica NATO-a, Švedska je čekala jer su Turska i Mađarska, koje imaju bolje odnose sa Rusijom od drugih članica Alijanse predvođene SAD, imale posebne uslove.
Turska je dugo uskraćivala ratifikaciju švedskog članstva zahtevajući oštrije akcije protiv militanata iz Radničke partije Kurdistana (PKK) za koju je rekla da se nastanila u Švedskoj.
Švedska je promenila svoje zakone i ublažila pravila o prodaji oružja kako bi umirila Tursku.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan je takođe povezao ratifikaciju sa američkim odobrenjem prodaje borbenih aviona F-16 Turskoj, a Ankara sada očekuje da će SAD raditi na obezbeđivanju podrške američkog Kongresa.
Mađarsko odugovlačenje bilo je manje jasno po svojoj prirodi, jer je Budimpešta uglavnom izražavala ljutnju zbog švedske kritike pravca demokratskog razvoja pod premijerom Orbanom, a ne bilo kakvim konkretnim zahtevima.
Orban, koji je odbio da pošalje oružje susednoj Ukrajini i više puta kritikovao sankcije Zapada Rusiji, u ponedeljak je ponovo pozvao na prekid vatre u Ukrajini.
Pristupanje Švedske, koja nije bila u ratu od 1814. godine, i Finske je najznačajnije proširenje alijanse od njenog preseljenja u istočnu Evropu 1990-ih.
Dok je Švedska poslednjih decenija pojačala saradnju sa Alijansom, dajući doprinos operacijama u mestima kao što je Avganistan, njeno članstvo bi trebalo da pojednostavi planiranje odbrane i saradnju na severnom krilu NATO-a.
Švedska takođe donosi u Alijansu resurse kao što su najsavremenije podmornice prilagođene uslovima Baltičkog mora i pozamašnu flotu borbenih aviona „gripen“ domaće proizvodnje.
Stokholm planira da poveća vojnu potrošnju i ove godine bi trebalo da dostigne prag standarda za članice NATO-a od dva odsto BDP-a.
Ratifikaciju će sada potpisati predsednik parlamenta i predsednik Mađarske u roku od nekoliko dana, nakon čega će preostale formalnosti, poput deponovanja pristupne dokumentacije u Vašington, verovatno biti brzo okončane.
