Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nije napravio nikakav pomak u pregovorima o članstvu Švedske u vojnoj organizaciji sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, pri čemu će se zvaničnici dve zemlje sastati za nešto više od nedelju dana kako bi pokušali da premostiti njihove razlike.
NATO želi da uvede Švedsku u krilo do trenutka kada se američki predsednik Džo Bajden i drugi saveznički lideri sastanu u Litvaniji 11. i 12. jula, ali Turska i Mađarska tek treba da podrže taj potez. Sva 31 država članica mora da ratifikuje pristupni protokol kandidata da bi se pridružila transatlantskom savezu.
Turska vlada optužuje Švedsku da je previše blaga prema terorističkim organizacijama i bezbednosnim pretnjama, uključujući militantne kurdske grupe i ljude povezane sa pokušajem državnog udara 2016. Mađarska je takođe odložila svoje odobrenje, ali razlozi zašto nisu javno objavljeni.
„Predsednik Erdogan i ja smo se danas složili da se stalni zajednički mehanizam ponovo sastane u nedelji koja počinje 12. juna. Članstvo će učiniti Švedsku bezbednijom, ali i NATO i Tursku jačim“, rekao je Stoltenberg novinarima u Istanbulu.
Stalni zajednički mehanizam uspostavljen je kako bi se riješila zabrinutost Turske u vezi sa Švedskom i Finskom, od kojih je ova druga u aprilu postala 31. članica NATO-a.
„Švedska je ispunila svoje obaveze“, rekao je Stoltenberg za članstvo. On je napomenuo da je zemlja izmenila svoj ustav, ojačala svoje antiterorističke zakone i ukinula embargo na oružje Turskoj otkako je podnela zahtev za pridruživanje NATO-u pre nešto više od godinu dana.
U strahu da bi mogli da budu na meti Moskve nakon što je Rusija prošle godine izvršila invaziju na Ukrajinu, Švedska i Finska su napustile svoje tradicionalne pozicije vojne nesvrstanosti da traže zaštitu pod bezbednosnim kišobranom NATO-a.
