Očekuje se da će NATO zatražiti od svojih članica da povećaju svoje zalihe municije koje su uveliko iscrpljene ratom u Ukrajini, dok saveznici pokušavaju da isporuku oružja Kijevu i svojim vojsci postave na održive osnove posle godinu dana u kriznom režimu.
Čak i pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara prošle godine, mnoge zemlje NATO nisu uspele da ispune ciljeve alijanse za gomilanje zaliha, pošto su zvaničnici smatrali da su ratovi na iscrpljivanje sa velikim artiljerijskim bitkama stvar prošlosti, preneo je Rojters.
Ali tempo isporuke Ukrajini, gde kijevske trupe ispaljuju do 10.000 artiljerijskih granata dnevno, iscrpio je zapadne zalihe i otkrio rupe u efikasnosti, brzini i ljudstvu lanaca snabdevanja.
„Ako bi se Evropa borila protiv Rusije, neke zemlje bi ostale bez municije za nekoliko dana“, rekao je evropski diplomata Rojtersu.
NATO je upravo završio vanredno istraživanje preostalih zaliha municije, rekao je zvaničnik NATO-a Rojtersu pod uslovom da ostane anoniman.
„Ti ciljevi NATO-a (municija) koje smo postavili, i svaki saveznik ima konkretan cilj, oni uglavnom nisu bili ispunjeni (pre rata u Ukrajini)“, rekao je zvaničnik.
Sada su zalihe još manje zbog sukoba u Ukrajini, što čini izglednim da će NATO povećati ciljne nivoe za rezerve municije svojih članica, rekao je izvor.
„Bio bih potpuno zapanjen da ciljevi… nisu povećani“, rekao je zvaničnik NATO-a.
Koliko je metaka ostalo u zapadnim vojnim inventarima je visoko poverljivo. Isto važi i za ciljeve NATO gomilanja zaliha, koji su specifični za svaku državu članicu i jedna od najbolje čuvanih tajni alijanse.
Uopšteno govoreći, NATO svakom savezniku daje zadatak da obezbedi određene sposobnosti koje alijansa može da iskoristi u slučaju sukoba.
To bi, na primer, moglo da znači da će određeni saveznik možda morati da ima jednu oklopnu diviziju – nekih 10.000 do 30.000 vojnika – potpuno opremljenu i spremnu sa municijom, sposobnu da se bori na određenom nivou intenziteta određeno vreme.
Uzimajući u obzir sve ove uslove, zemlja će morati da obezbedi određenu količinu municije, tenkova, haubica i šta bi još moglo da bude potrebno za ispunjavanje zahteva NATO-a.
Samo Nemačkoj je nedostajalo 20 milijardi evra (21 milijardu dolara) da postigne cilj NATO pre invazije, prema izvoru odbrane.
Nemačko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za potvrdu.
Zvaničnik NATO-a je rekao da najveći nedostatak predstavlja municija koja je odlučujuća za borbu u rasponu od granata od 155 mm koje se koriste u haubicama, do projektila HIMARS, i municije za sisteme protivvazdušne odbrane kao što su IRIS-T, Patriot i Gepard, sve u velikoj upotrebi ukrajinskih trupa.
Odluke o ciljevima gomilanja zaliha očekuju se kada se lideri NATO-a sastanu na samitu u Litvaniji sredinom jula.
Rat je takođe bacio pažnju na nedostatak industrijskih kapaciteta neophodnih za brzo povećanje proizvodnje, nakon što su decenijama sve manje vladinih narudžbine mnoge proizvodne linije nestale.
Ministri odbrane NATO-a razgovaraće o tom pitanju u Briselu u utorak i sredu pre nego što se desetine zapadnih lidera okupe na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, uoči prve godišnjice onoga što Rusija naziva svojom „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini.
Sjedinjene Države i Francuska su počele da vrše pritisak na odbrambene kompanije da povećaju proizvodnju.
Vašington ima za cilj da podigne svoj mesečni cilj proizvodnje artiljerijskih metaka na 90.000 sa 14.400 pre rata, izvestio je Njujork tajms 24. januara.
Kao najveći ukrajinski vojni donator, Sjedinjene Države su Kijevu od početka rata dostavile oružje u vrednosti od oko 30 milijardi dolara, uključujući više od milion metaka od 155 mm, prema Stejt departmentu i Pentagonu.
U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron je prošlog jula naredio vojnim izvođačima u zemlji da osmisle strategiju „ratne ekonomije“ kako bi ubrzali proizvodnju svega, od municije do haubica.
Francuski zvaničnici su odbili da navedu konkretnu cifru za proizvodnju municije, ali je Pariz za 2023. naručio oko 2 milijarde evra municije, od čega će ove godine biti isporučeno oko 1,1 milijardu evra.
To uključuje 10.000 granata od 155 mm kompanije Nekter Sistems, jedinog francuskog izvođača za municiju velikog kalibra.
„Nekter je bio u mirnom snu. Sada su se probudili“, rekao je francuski vojni zvaničnik.
Ratna ekonomija počinje da daje plodove. Vreme proizvodnje municije počelo je da pada sa devet na tri meseca, prema vojnim zvaničnicima.
Haubica Cezar, za koju je ranije trebalo dve godine da se napravi, sada se proizvodi za 18 meseci.
Saradnja između saveznika je ključna. Sporazumom između Francuske i Australije Kanbera će obezbediti barut, koji se ne proizvodi u Francuskoj, kako bi Nekter-u mogao da proizvodi granate od 155 mm.
Prvih nekoliko hiljada biće isporučeno Ukrajini do kraja marta.
„Tražimo sa drugim zemljama da vidimo kako možemo da ponovimo ovu vrstu modela“, rekao je francuski zvaničnik.
Međutim, druge zemlje zaostaju.
Nemačka, gde je kancelar Olaf Šolc najavio poseban fond od 100 milijardi evra nekoliko dana nakon invazije za modernizaciju vojske, postigla je mali napredak u zatrpavanju oružja i municije koji su požurili u Kijev.
„Do kraja prošle godine nismo dobili nikakve značajnije narudžbine“, rekao je čelnik Udruženja nemačke bezbednosne i odbrambene industrije Hans Kristof Acpodjen.
„Uprkos specijalnom fondu od 100 milijardi evra, videli smo ministarstvo odbrane koje je upravljalo nestašicama tokom cele 2022. Nije bilo dovoljno novca za nabavku municije, ni u specijalnom fondu ni u budžetu za odbranu“, dodao je on.
Mari-Agnes Štrak-Cimerman, šefica odbora za odbranu nemačkog parlamenta i saveznica Šolcove vladajuće koalicije, nazvala je to „izgubljenom godinom“ i požalila se na nedostatak predviđanja u prenaručivanju opreme.
Međutim, neki nemački proizvođači oružja se pripremaju.
Rheinmetall (RHMG.DE), verovatno najpoznatiji po proizvodnji topa od 120 mm tenka Leopard 2, rekao je da je spreman da poveća proizvodnju artiljerijskih granata od 155 mm na 450.000 do 500.000 godišnje sa 60.000 na 70.000 u 2022.
Time bi Rheinmetall postao najveći proizvođač ove municije, rekao je izvršni direktor Armin Papperger. Takođe je u pregovorima sa SAD’ Lockheed Martin (LMT.N), koji proizvodi višecevne raketne bacače HIMARS, za uspostavljanje proizvodne linije u Nemačkoj.
Čak iu Britaniji, koja se pojavila kao jedan od glavnih snabdevača Ukrajine, porasla je nelagodnost među opozicijom nakon što je London u januaru Kijevu isporučio 30 velikih artiljerijskih topova AS90.
Džon Hili, šef za politiku odbrane glavne opozicione Laburističke partije, rekao je za Rojters da je to jedna trećina celokupne britanske ponude, ali ništa nije urađeno da ih zameni.
„Potrebna nam je strategija zaliha koja se bavi zahtevom da nastavimo da podržavamo Ukrajinu, ali i zahtevom da obnovimo sopstvene snage za budućnost“, dodao je on.
Portparol ministarstva odbrane rekao je da su u toku napori da se brzo zameni AS90.
Napori da se poveća proizvodnja odbrane ometa nekoliko faktora, među kojima su svetski nedostatak poluprovodnika, nekih sirovina i izazov pronalaženja dovoljno visokokvalifikovanih radnika.
Posle Hladnog rata, proizvodnja municije postala je „prilično zanatska“, rekao je zvaničnik NATO-a. „Postao je na neki način u stilu Amazona, nekako tačno na vreme, bez ogromne dubine iza toga. Zaista je skupo to rekonstruisati.“
U isto vreme, menadžeri odbrane nisu bili voljni da naprave ogromna ulaganja u dodatne proizvodne linije bez čvrstih narudžbi, po mogućnosti na nekoliko godina.
Zvaničnik NATO-a je rekao da alijansa pokušava da reši takve zabrinutosti okupljanjem grupa saveznika da sklope multinacionalne ugovore tokom nekoliko godina, i da očekuje da će nekoliko takvih ugovora biti potpisano na sastanku u Briselu.
Ali predstoji dug put dok se zalihe ponovo ne popune.
„Ne mislim nužno da će se u narednoj godini nivoi naših zaliha značajno povećati“, rekao je zvaničnik NATO-a. „Sve dodatne zalihe koje budemo imali ići će u Ukrajinu.
