Vrhovni sud Ujedinjenih nacija presudio je u utorak na zahtev Nikaragve da sudije nalože Nemačkoj da obustavi vojnu pomoć Izraelu, tvrdeći da podrška Berlina omogućava akte genocida i kršenja međunarodnog humanitarnog prava u Gazi.
Slučaj Nikaragve je najnoviji pravni pokušaj zemlje sa istorijskim vezama sa palestinskim narodom da zaustavi ofanzivu Izraela. Krajem prošle godine, Južna Afrika je na sudu optužila Izrael za genocid. Slučajevi dolaze u trenutku kada se izraelski saveznici suočavaju sa sve većim pozivima da prestanu da ga isporučuju oružjem, i pošto su neki, uključujući Nemačku, postali kritičniji prema ratu.
U ponedeljak je američki državni sekretar Antoni Blinken rekao da Izrael i dalje mora učiniti više da poveća protok humanitarne pomoći u opkoljeni pojas Gaze.
Na saslušanjima početkom ovog meseca, ambasador Nikaragve u Holandiji Karlos Hose Arguelo Gomez rekao je 16-članom sudskom veću da „Nemačka ne poštuje svoju obavezu da spreči genocid ili da obezbedi poštovanje međunarodnog humanitarnog prava“.
Nikaragva takođe želi da Nemačka vrati direktno finansiranje agencije UN za pomoć u Gazi.
Šef njemačkog pravnog tima Tania von Uslar-Gleichen rekla je da tvrdnje Nikaragve „nemaju činjenične ili pravne osnove“.
Izrael snažno poriče da njegov napad na Gazu predstavlja genocidna dela, rekavši da deluje u samoodbrani nakon što su militanti predvođeni Hamasom upali u južni Izrael 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi. Izraelski pravni savetnik Tal Beker rekao je sudijama na sudu ranije ove godine u slučaju koji je pokrenula Južna Afrika da Izrael vodi „rat koji nije započeo i koji nije želeo“.
Otkako je Izrael započeo ofanzivu, više od 34.000 Palestinaca je ubijeno u Gazi, prema teritorijskom ministarstvu zdravlja. Njegov broj žrtava ne pravi razliku između civila i boraca, ali navodi se da žene i deca čine većinu mrtvih.
Izrael krivi Hamas za visok broj poginulih civila jer se militanti bore u gustim, stambenim područjima. Vojska kaže da je ubila preko 12.000 militanata, a da nije pružila dokaze.
Nemačka je decenijama bila čvrsta podrška Izraelu. Berlin je, međutim, postepeno menjao ton kako su civilne žrtve u Gazi porasle, postajući sve kritičniji prema humanitarnoj situaciji u Gazi i govoreći protiv kopnene ofanzive u Rafi.
U slučaju koje je pokrenula Južna Afrika, MSP je u januaru naredio Izraelu da učini sve što može da spreči smrt, razaranje i akte genocida u Gazi. U martu je sud izdao nove privremene mere nalažući Izraelu da preduzme mere za poboljšanje humanitarne situacije u Gazi, gde stručnjaci kažu da je glad neminovna.
U međuvremenu, odvojena istraga drugog međunarodnog suda — Međunarodnog krivičnog suda — takođe zabrinjava izraelske zvaničnike.
Istraga Međunarodnog krivičnog suda pokrenuta je 2021. o mogućim ratnim zločinima koje su počinili Izrael i palestinski militanti još od rata Izrael-Hamas 2014. Istraga takođe razmatra izraelsku izgradnju naselja na okupiranoj teritoriji koju Palestinci žele za buduću državu. Izraelski zvaničnici su poslednjih dana izrazili zabrinutost zbog mogućih naloga za hapšenje koji bi usledili u tom slučaju.
