Naoružani ljudi ubili su najmanje 50 seljana tokom dva dana u državi Plato na severu centralne Nigerije, rekli su preživeli u četvrtak, što je izazvalo 24-časovni policijski čas i pozive vlastima da prekinu nasilje između nomadskih stočara i poljoprivrednih zajednica.
Nijedna grupa nije preuzela odgovornost za ubistva koja su se dogodila u udaljenim selima u periodu od dva dana, što je drugi takav napad za manje od mesec dana u nemirnoj državi u kojoj je u decembru ubijeno više od 140 ljudi.
Naoružani ljudi upali su u sela u okrugu Mangu u Platou u ponedeljak i utorak pucajući na stanovnike i paleći kuće, saopštilo je udruženje zajednice za razvoj Mvaghavul. Izveštaji o napadima su odloženi zbog teškoća u pristupu tom području.
Još tela je pronađeno u četvrtak, a mnoga su nestala ili su teško ranjena, kaže Matijas Sohotden, vođa zajednice. Nigerijska kancelarija Amnesti internešenela saopštila je da procenjuje da je broj mrtvih mnogo veći od 30 koliko je do sada potvrđeno.
Nasilje je razbesnelo mnoge u Nigeriji, a pritisak se povećao na lidera zemlje, Bola Tinubua, koji boravi u Francuskoj u privatnoj poseti. Tinubu je izabran za predsednika prošle godine nakon što je obećao da će se uhvatiti u koštac sa smrtonosnom bezbednosnom krizom u Nigeriji, ali posmatrači kažu da se situacija nije poboljšala pod njegovom vladom.
Guverner Platoa Kaleb Mutfvang uveo je u utorak 24-časovni policijski čas u Manguu kao odgovor na napade. Međutim, to nije zaustavilo nasilje, kažu meštani.
Sohotden je rekao da su se naoružani ljudi vratili i napali jedno od sela, Kvahaslalek, podižući ukupan broj žrtava na 35.
„U samom gradu, tamo se izvlače tela, ali postoje mesta na koja trenutno ne možemo da uđemo“, rekao je Sohotden, koji je govorio iz lokalne bolnice u kojoj je više desetina ljudi lečeno od raznih povreda.
Meštani su za napade okrivili stočare iz plemena Fulani, koji su optuženi za takva masovna ubistva širom severozapadnih i centralnih regiona. Tu je višedecenijski sukob oko pristupa zemlji i vodi pogoršao sektašku podelu između hrišćana i muslimana u najmnogoljudnijoj naciji Afrike.
Pogođene zajednice u poslednjim borbama upozorene su na predstojeći napad, ali nisu dobile nikakvu pomoć od bezbednosnih agencija, rekao je Lorens Kjaršik, portparol zajednice zajednice za razvoj Mvaghavul. Takve tvrdnje su uobičajene u nigerijskim zajednicama pogođenim sukobima.
„MDA (Udruženje za razvoj Mvaghavula) mršti se na aktivnosti nekih vojnih lica koja izgledaju samozadovoljna u izvršavanju ustavnih dužnosti na koje su se zakleli da će štititi sve građane zemlje, bez obzira na pleme i veru“, rekao je Kjaršik u saopštenju.
Nigerijske vlasti i snage bezbednosti često ne daju jasan izveštaj o takvim napadima, a takođe nisu uspele da ih istraže i obezbede pravdu za žrtve, rekla je Anietie Evang, nigerijska istraživačica iz Human Rights Watch-a.
„Upravo ovaj kontinuirani neuspeh vlasti proizvodi masovne žrtve, uništavanje čitavih zajednica“, rekao je Evang.
