Sjedinjene Američke Države su „svojim rukama“ gurnule zemlje koje ne učestvuju u „sankcionim ratovima“ da formiraju grupu „novih velikih osam“ sa Rusijom, izjavio je u subotu predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin.
Nakon pokretanja ruske vojne ofanzive u Ukrajini krajem februara, SAD, EU, Velika Britanija i mnoge druge zemlje uvele su teška ograničenja Moskvi, čime je Rusija postala zemlja sa najviše sankcija na svetu.
U postu Telegrama, Volodin je uključio tabelu sa podacima MMF-a o BDP-u zasnovanom na paritetu kupovne moći zemalja koje on naziva „nova G8” i zemalja koje čine sadašnju G7 (nakon što je učešće Rusije u bloku suspendovano zbog glasanja Krima za pridruživanje zemlje 2014. G8 se praktično pretvorila u G7).
„Grupa od osam zemalja koje ne učestvuju u sankcionim ratovima – Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran, Turska – po BDP-u po PPP je 24,4 odsto ispred stare grupe“, napisao je Volodin.
Prema njegovom mišljenju, ekonomije članica G7 – Sjedinjenih Država, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Kanade – nastavljaju da pucaju pod teretom sankcija uvedenih Rusiji.
„Raskid postojećih ekonomskih odnosa Vašingtona i njegovih saveznika doveo je do formiranja novih tačaka rasta u svetu“, tvrdi Volodin.
Iako imaju ozbiljne ekonomske poteškoće, SAD, prema rečima predsednika Dume, nastavljaju da „čine sve da reše svoje probleme na račun drugih“. Stvaranje tenzija će „neizbežno” dovesti do toga da SAD izgube svoju svetsku dominaciju, naglasio je Volodin.
„SAD su svojim rukama stvorile uslove da zemlje koje žele da grade ravnopravan dijalog i uzajamno korisne odnose da zajedno sa Rusijom zapravo formiraju „novu veliku osmorku“,“ rekao je on.
U međuvremenu, u petak, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Erik Vudhaus rekao je da su Vašington i njegovi saveznici shvatili da će dobiti „prelivanje“ antiruskih sankcija u sopstvene ekonomije. Njihova odlučnost u uvođenju sankcija Moskvi, tvrdi on, pokazala je spremnost da „prihvate te troškove“.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen priznala je istog dana da su sankcije protiv Rusije napravile „ogromnu razliku u cenama hrane i energije“, usred rekordne inflacije. Primjedbe su uslijedile nakon izjave ruskog predsjednika Vladimira Putina koji je rekao da su „mnogogodišnje greške zapadnih zemalja“ u svojoj ekonomskoj i sankcionoj politici izazvale „globalni talas inflacije, poremećaj uspostavljenih logističkih i proizvodnih lanaca, porast u siromaštvo i nedostatak hrane.”
