Ministarka privrede Katerina Rajhe je u sredu, 11. marta, izjavila da je energetsko snabdevanje Nemačke zagarantovano otvaranjem naftnih rezervi. Vozači se suočavaju sa cenama koje su premašile dva evra po litru benzina i dizela, dok na auto-putu cene dostižu i 2,5 evra. U poslednjih desetak dana, cene su skočile za 30 odsto zbog rata u Iranu, kako izveštava Dojče vele.
Rajhe je naglasila da u Nemačkoj ima dovoljno nafte i da ne brine za snabdevanje gasom, s obzirom na to da samo četiri odsto potrošnje EU dolazi iz regiona gde se trenutno vodi rat. Međunarodna agencija za energiju (MAE) zatražila je od članica da puste na tržište 400 miliona barela sirove nafte kako bi stabilizovale cene, što predstavlja najveće puštanje rezervi u istoriji.
MAE obavezuje 32 članice da u svakom trenutku imaju rezerve nafte dovoljne za prosečno 90 dana bez uvoza. Nemačka trenutno ima oko 19,5 miliona tona nafte u podzemnim skladištima i pušta u promet oko 2,4 miliona tona, što pokriva desetodnevne potrebe zemlje.
Vlada planira da smanji pritisak na potrošače tako što će, po uzoru na Austriju, ograničiti dnevno povećanje cena, dok će snižavanje biti neograničeno. U Nemačkoj je uobičajeno da pumpe menjaju cene više puta dnevno, u zavisnosti od različitih faktora.
Zavod za zaštitu konkurencije će pratiti moguće zloupotrebe u povećanju cena. U svetu se dnevno crpi oko sto miliona barela nafte, a petina prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je Iran zatvorio zbog napada SAD i Izraela. Ekonomista Marsel Fračer ističe da je posezanje za rezervama smislena mera, ali ne i rešenje za sve probleme.
Cene energenata u Nemačkoj su već visoke zbog rata u Ukrajini, a privrednici smatraju da su previsoke. Aktuelna vlada kancelara Fridriha Merca planira investicije od 500 milijardi evra u infrastrukturu i vojsku, nadajući se oporavku privrede.
Ekonomisti su podeljeni u procenama o uticaju rata na Bliskom istoku na nemačku ekonomiju. Gabrijel Felbermajer upozorava da bi nedostatak nafte i gasa mogao značajno uticati na rast BDP-a. Kancelar Merkel naglašava da Nemačka i Evropa nemaju interes za dugotrajni rat, jer to direktno utiče na njihovu bezbednost i snabdevanje energijom.
Nesigurnost pogađa nemačku ekonomiju, posebno energetski zahtevne industrije poput hemijske i metalne. Automobilska industrija se suočava sa krizom, a kompanije poput Folksvagena najavljuju smanjenje radnih mesta. Proizvođači oružja beleže rast, dok koncern Rajnmetal koristi situaciju u Iranu za povećanje prodaje.
