Do izbora za Evropski parlament ostalo je još mesec dana, a kako se bliži finiš izborne trke, sve oči uprte su u krajnje desničarske i populističke stranke, kojima ankete predviđaju više poslaničkih mesta u novom sazivu EP.
zbori za Evropski parlament održaće se od 6. do 9. juna u svih 27 država članica EU, u vreme kada svet potresa niz kriza, među kojima je i rat na samom evropskom kontinentu, u Ukrajini.
Pravo glasa na najvećim transnacionalnim izborima na svetu ima oko 400 miliona birača, a građani će birati 720 poslanika EP za novi petogodišnji mandat, što je za 15 poslanika više nego što je izabrano 2019. godine.
Glasanje počinje 6. juna u Holandiji, nekoliko zemalja glasaće 7. i 8. juna, a u većini država izbori će biti organizovani u nedelju, 9. juna, kada bi trebalo da budu poznati i rezultati glasanja.
Iako je EP jedina demokratski izabrana institucija EU, glasanjem na izborima građani indirektno biraju i sastav ostalih tela EU. Evropski parlament je institucija koja usvaja zakone i godišnji budžet, ali je u njegovoj nadležnosti i da, pored izbora svog predsednika, izabere i predsednika Evropske komisije, na predlog Evropskog saveta.
Ovo telo odobrava i celokupan sastav Evropske komisije, uključujući visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Aktuelna predsednica Komisije Ursula fon der Lajen već se kandidovala za drugi mandat, a očekuje se da će Evropska narodna partija, koja ju je predložila, ponovo biti najbrojnija politička grupacija u EP.
Na izborima učestvuju nacionalne političke stranke, a nakon što su poslanici u Evropskom parlamentu izabrani, većina se odlučuje za to da postane deo transnacionalnih klubova poslanika. Većina nacionalnih stranaka povezana je sa evropskim političkim grupacijama.
Skoro sve ankete ukazuju da će nacionalističke stranke tvrde desnice i populističke partije ostvariti značajne rezultate na izborima. Prema nekim procenama, radikalno desničarske stranke na putu su da zauzmu prvo mesto u devet zemalja, kao sto su Austrija, Francuska, Holandija i Belgija, a drugo ili treće mesto u još devet država, među kojima su Španija, Portugalija, Švedska i verovatno Nemačka, prenosi Gardijan.
Ipak, tradicionalno dve najveće političke grupacije u EP desnog i levog centra – Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) bi, prema poslednjim projekcijama koje je objavio Politiko, trebalo da zadrže prvo i drugo mesto i u novom sazivu EP sa 174, odnosno 145 poslanika.
Najveći gubici predviđaju se liberalnim grupacijama Obnovimo Evropu i Zeleni – Evropski slobodni savez. Prema projekcijama, broj poslanika Obnovimo Evropu, koja uključuje stranku Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, pašće sa 102 na oko 80, dok će Zeleni izgubiti trećinu svojih mesta.
S druge strane, značajni dobici predviđaju se političkoj grupaciji stranaka desnice i ekstremne desnice Identitet i demokratija (ID), čiji su članovi Nacionalni skup Marin Le Pen, Alternativa za Nemačku i Liga Matea Salvinija. Očekuje se da će ID imati 85 poslaničkih mesta u novom sazivu, dok je u odlazećem EP imala 59 mesta.
Anketa pokazuje i da će Evropski konzervativci i reformisti (ECR), čiji je jedan od naistaknutijih članova italijanska premijerka Đorđa Meloni, povećati broj poslaničkih mesta sa 68 na 74. Na izborima će, navodi Bi-Bi-Si, ključnu ulogu imati i dve manje političke grupacije, tačnije levičarska Evropska ujedinjena levica – Nordijska zelena levica i grupa poslanika EP koji ne pripadaju nijednoj većoj grupaciji, a među kojima su poslanici mađarskog Fidesa Viktora Orbana, kao i mali broj separatista iz Katalonije.
„Biće to egzistencijalna borba“, ocenjuje odlazeći liberalni poslanik iz Obnovimo Evropu i bivši belgijski premijer Gi Verhofštat i dodaje da će se na izborima suočiti „oni koji žele manje Evrope“ i političke snage „koje razumeju da vam je u svetu sutrašnjice potrebna daleko integrisanija EU da biste branili interese Evropljana“, preneo je AP.
U teoriji, EPP, S&D i Obnovimo Evropu mogli bi da zadrže većinu u EP, ali neki brinu da bi ECR i ID mogle da udruže kako bi usporile ili blokirale predloge Evropske komisije, što bi moglo da ugrozi ključne projekte kao što su zelena tranzicija i podrška Ukrajini.
Međutim, ECR i ID nisu uspeli da sarađuju u prošlosti i, mada među njima postoji saglasnost oko nekih pitanja kao što su migracija i poništavanje ekološkog zakonodavstva, duboko su podeljeni oko drugih, koja uključuju njihove stavove o Rusiji i podršku Kijevu.
Članovi ID, među kojima je i partija Marin Le Pen, generalno se više smatraju da su „prokremljovski“, dok preovlađujući stav u ECR ilustruje poljska Pravo i pravda, koja smatra da je pobeda Ukrajine ključna za buduću bezbednost Evrope.
Kako se bliži glasanje, raste i napetost u EU oko toga koje saveze ili koalicije političke grupacije planiraju da formiraju nakon izbora. Tokom debate vodećih kandidata za političkih grupacija za predsednika EK, koja je održana krajem aprila u Mastrihtu, Fon der Lajen nije odbacila mogućnost saradnje sa ECR, što je naišlo na kritike, iako je osudila druge desničarske partije kao što je ID kao „ruske zastupnike“.
Njena EPP odbila je i da potpiše deklaraciju lidera nekoliko političkih grupacija u EP u kojoj se traži odbacivanje saradnje sa krajnje desničarskim i radikalnim strankama.
Lideri Progresivnog saveza socijalista i demokrata, Obnovimo Evropu, Zelenih i Levice pozvali su u deklaraciji predsednicu Komisije i sve demokratske evropske stranke da odbace bilo kakvu normalizaciju, saradnju ili sklapanje saveza sa ekstremno desničarskim i radikalnim strankama i osudili napade na političare u EU.
EPP je, kako je preneo Gardijan, odbacila sugestije da će Fon der Lajen sarađivati sa krajnjom desnicom kao „lažne vesti“ i poručila da grupacije koje su potpisale izjavu igraju „prljavu“ političku igru.
