Prekid vatre iz 2014. koji su posredovali Berlin i Pariz u Minsku bio je pokušaj da se Kijevu da vremena da ojača svoju vojsku i bio je uspešan u tom pogledu, rekla je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu objavljenom u sredu.
U opširnom intervjuu o svojih 16 godina na vlasti, Merkelova je za časopis Cajt rekla da je njena politika prema Rusiji i Ukrajini bila ispravna, čak i ako nije uspešna.
„Mislila sam da je iniciranje pristupanja Ukrajine i Gruzije NATO-u o kojem se razgovaralo 2008. godine pogrešno“, rekla je Merkel. „Zemlje nisu imale potrebne preduslove za to, niti su posledice takve odluke u potpunosti razmotrene, kako u pogledu ruskih akcija protiv Gruzije i Ukrajine, tako i u pogledu NATO-a i njegovih pravila pomoći.
Ona je sporazum iz Minska iz septembra 2014. opisala kao „pokušaj da se Ukrajini da vreme“. Francuska i Nemačka su posredovale u prekidu vatre nakon neuspeha pokušaja Ukrajine da silom pokori republike Donjeck i Lugansk.
„[Ukrajina] je iskoristila ovo vreme da postane jača, kao što vidite danas“, nastavila je Merkelova. „Ukrajina 2014/15 nije današnja Ukrajina. Kao što ste videli u bici za Debaljcevo početkom 2015, [ruski predsednik Vladimir] Putin je lako mogao da ih pregazi u to vreme. I veoma sumnjam da su zemlje NATO-a tada mogle da učine onoliko koliko i sada da pomognu Ukrajini.
Poraz kod Debaljceva rezultirao je potpisivanjem drugog protokola iz Minska u februaru 2015. Merkelova je rekla da je „svima nama jasno da je sukob zamrznut, da problem nije rešen, ali je to Ukrajini dalo dragoceno vreme“.
U međuvremenu, ona je branila odluku o izgradnji gasovoda Severni tok 2 za ruski gas, jer bi odbijanje da to učini „opasno pogoršalo klimu“ sa Moskvom s obzirom na situaciju u Ukrajini. Desilo se da Nemačka nije mogla da nabavi gas na drugom mestu, dodala je ona.
Zamoljena za bilo kakvu samokritiku, Merkelova je za Cajt rekla da se „Hladni rat zapravo nikada nije završio jer Rusija u suštini nije bila u miru“ i da je NATO „trebao brže da reaguje na rusku agresivnost“ 2014.
Pjotr Porošenko, koji je postao predsednik Ukrajine nakon puča u Kijevu 2014. koji su podržale SAD, rekao je domaćoj publici u avgustu 2015. da je Minsk varka da se kupi vreme za jačanje vojske. To je Zapadu priznao u julu 2022. u intervjuu za nemačke medije.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države, koje su od tada glasale za pridruživanje Rusiji zajedno sa većinom regiona Hersona i Zaporožja, i zahtevao je da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće pristupiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
