VICAM, Meksiko — Meksiko je postao najsmrtonosnije mesto na svetu za aktiviste za zaštitu životne sredine i kopnenu zaštitu, prema globalnom istraživanju objavljenom u sredu, a starosedeoci Jaki u severnom Meksiku i dalje žale zbog ubistva vođe odbrane vode Tomasa Rojo pronađen mrtav u junu 2021.
Ubistvo branilaca domorodačke zemlje često izaziva slike amazonskih aktivista ubijenih duboko u džungli – a Kolumbija i Brazil su i dalje odgovorni za mnoge smrtne slučajeve. Međutim, prema izveštaju nevladine grupe Global Vitness, u Meksiku su 2021. ubijena 54 aktivista, u poređenju sa 33 u Kolumbiji i 26 u Brazilu. Grupa je zabeležila smrt 200 aktivista širom sveta 2021.
Latinska Amerika čini više od dve trećine tih ubistava — često najhrabrijih i najpoštovanijih ljudi u njihovim zajednicama.
To je bio slučaj sa Tomasom Rojoom, za koga vlasti tvrde da ga je ubila lokalna narko-banda koja je htela novac koji Jaki ponekad zarađuju naplatom putarine na neformalnim kontrolnim punktovima na autoputu.
Između 2010. godine, kada su državne vlasti izgradile cevovod za ispuštanje vode iz Jakija za upotrebu u glavnom gradu države, Ermosilju, do 2020. godine, Rojo je predvodio niz demonstracija i akata građanske neposlušnosti, uključujući višemesečnu povremenu blokadu državne glavni autoput, koji je prouzrokovao milionske gubitke za preduzeća i industriju.
Ljudi koji su poznavali Rojoa ne veruju u teoriju o novcu putarine: kažu da su ga ubili moćni interesi koji mogu da profitiraju od prava Jakija na zemlju i vodu u severnoj pograničnoj državi Sonora, preko granice od Arizone.
„Tomas je pokazao svoj kapacitet prirodnog vođe. On je bio potomak ratnika“, rekao je Fernando Himenez, koji se borio zajedno sa Rojoom u pokretu za odbranu vode plemena nakon što je vlada izgradila branu da preusmeri vodu iz Jakija u brzo rastući Hermosiljo 2010.
Rojoovo telo pronađeno je napola zakopano u blizini Vikama, skoro tri nedelje nakon što je nestao. Prvobitno je identifikovan po crvenoj maramici koju je nosio kada je otišao od kuće.
Rojo je bio potomak Tetabijata, vođe Jakija ubijenog u borbi sa vladom 1901. godine, koja je preživele Jakije deportovala da rade u uslovima sličnim robovima na plantažama henekena u dalekom Jukatanu. Poslednja bitka protiv jakija vođena je 1927. i uključivala je vladu koja je koristila avione protiv ratnika koji su još uvek bili naoružani uglavnom lukovima i strelama.
Godine 2014., državne vlasti Sonore pokušale su da uhapse Rohoa i Himenesa na osnovu optužbi za otmicu, koje lideri Jakija smatraju izmišljenim — koje su kasnije odbačene; Roho je izbegao hapšenje i pobegao u Meksiko Siti, ali je Himenez bio zatvoren u glavnom gradu države u Ermosilju. Njih dvojica su održavali pokret u životu govoreći na jeziku jaki u zatvorskim telefonskim razgovorima.
„U zatvoru su te naterali da govoriš španski“, priseća se Himenez. „Nisu želeli da govorim svoj maternji jezik jer su želeli da znaju šta govorim.
Jakiji su zakoniti vlasnici najmanje polovine vode u slivu reke koja nosi njihovo ime i koju su branili kroz skoro pet vekova masakra i istrebljenja. Ali oni su videli da se veliki deo njihove vode preusmerava da nahrani rastuću industriju i projekte za sadnju vinograda i avokada u pustinji.
Predsednik Andres Manuel Lopez Obrador prošlog meseca se izvinio Jakijima zbog ranijih zloupotreba i obećao niz infrastrukturnih programa za poboljšanje njihovih života. Ali Lopez Obrador je odbio da zaustavi ispuštanje njihove vode, iako direktor lokalnog vodovoda Humberto Borbon kaže da je to „100% nezakonito“ i sudske presude podržavaju stav Jakija.
Jaki se nalaze u centru savršene oluje: svi, od meksičkih narko kartela do litijumskih rudnika gladnih vode, žude za svojom zemljom. Ali oni sami žive u siromaštvu i često nemaju ni tekuću vodu u svojim domovima.
Sezar Kota, zidar i farmer koji je radio zajedno sa Tomasom Rohoom, sedeo je pored reke Jaki — sada samo suvog jaruga — i ispričao 500 godina borbe Jakija.
U blizini njegove kuće, u selu Kokorit, ratnici Jakija su se 1533. godine suočili sa španskim konkvistadorom Dijegom de Guzmanom.
„Naši preci su povukli liniju u prašini i rekli: ’Ako pređete ovo, bićete u ratu sa nama‘“, rekao je Kota. „Od tada nismo prestali da se borimo. Do sada, 2022. godine, ne bi trebalo da se i dalje borimo.“
Cota je rekao da je reka bila ključna za Jakije. Kada je redovno tekla, na njenim obalama rasla je čvrsta trska koju su Jaki koristili za izgradnju svega, od kuća do pogrebnih odra.
„To je nepravda, velika je tuga videti našu reku bez vode“, rekao je Kota. „Ta reka nosi naše ime. Tu žive životinje, naše lekovito bilje, naša trska. Nemamo više trske.“ Kada neko umre, rođaci moraju da kupe trsku da bi napravili svoj pogrebni odar.
„Ako bi ova reka ponovo potekla u more (Kalifornijski zaliv), to bi bila najveća pobeda koju bismo ikada mogli da imamo“, rekao je Kota.
Rohov otac, Giljermo Roho, 84, živi u tradicionalnom selu Jakui Potam. U porodičnom skromnom domu, skoro sve – ograde, zidovi, krovovi, prostirke za spavanje, pa čak i ognjišta – napravljeno je od pletene trske. Zbog polupustinjskog pejzaža, drveće koje ovde raste je malo i uvijeno, pa kao zidovi i površine za kuvanje služe prostirke od trske prepune blata.
Stariji Roho se sećao Tomaša, svog sina, kao „gvozdene volje još od dečaka“.
„Nije zaboravio odakle je, ko su mu bili preci, i to ga je možda navelo da postane društveni aktivista.
Porodična tradicija je impresivna: nakon što je Tetabiate – deda starijeg Rojoa – poginuo u bici 1901. godine, meksička vlada je prodala preživele članove njegove porodice kao robove.
„Kada me ljudi pitaju ko su mi bili preci, ja im kažem da sam potomak robova“, rekao je.
Čak i danas, većina jakija u Potamu živi u kućama od trske; samo oni dovoljno bogati da kupuju i koriste male električne pumpe imaju tekuću vodu.
Dok neki još uvek obrađuju okolna polja, većina Jakija radi kao baštovani, zidari ili radnici u susednim gradovima. Oni uzgajaju kukuruz i pšenicu na samo oko 42.000 hektara (17.000 hektara), jer nemaju dovoljno vode za navodnjavanje, uprkos predsedničkom dekretu iz 1930-ih koji im garantuje dovoljno vode da navodnjavaju više od tri puta više zemlje.
Taj nedostatak vode ugrožava opstanak Jaki kulture, čiji su tradicionalni kostimirani plesni nastupi tokom korizmenog perioda prikazani na statuama širom države – čak i dok sami ljudi i njihova kultura odumiru.
Sa malo vode, široko rasprostranjenim siromaštvom i nedostupnim radom na farmi, mlađi Jakiji su počeli da migriraju u obližnje gradove i pogranični grad Nogales sa SAD i retko se vraćaju da bi ispunili svoje uloge u tradicionalnim plesovima. Narkokarteli su se uselili jer smatraju da je teritorija Jakija unosan put za šverc droge u SAD, a nalazišta litijuma leže severno od Jakija, a navodno i na njihovoj teritoriji.
„Oni su već dali oko sedam rudarskih koncesija na našoj teritoriji, a da nas nikada nisu konsultovali“, rekao je Himenez. „Nasilje je počelo u našim zajednicama, sa suparničkim bandama, otmicama i svime što je dovelo do propadanja društva Iakui. Zavisnost se povećala, a upotreba metamfetamina potkopava naše mlade ljude.
Rojoov otac je odmahnuo glavom i dodao: „Ranije su pokušavali da nas istrebe oružjem. Sada pokušavaju da nas istrebe zavisnošću“.
Nasilje sa drogom koje je pokrenuto u Sonori koštalo je živote mnogih Jakija. U septembru 2021, samo nekoliko meseci nakon što je Rojo ubijen, jedan od kartela je uhvatio pet mladića Jakija u selu Loma de Bakum i masakrirao ih.
Kartel je postavio tajne sletne piste za letove droge na zemlji Jakija. Kada je meksička vojska pronašla i uništila piste za sletanje, kartel je okrivio Jakije što su vlastima prijavili pistu. Jakiji kažu da to nije istina i da su mladići bili samo nevine žrtve.
Ali glavne pritužbe Iakuisa ostale su bez odgovora od strane vlade, koja je branila upotrebu vode za industrijalizaciju u Hermosilju, koji ima ogromnu Fordovu fabriku automobila i industriju koja se brzo širi i predgrađa.
Sami Jakiji neće reći ko je po njihovom mišljenju naredio ubistvo Tomasa Rojoa; oni žive u državi koja je uglavnom bez zakona u kojoj narko kartel, korumpirani političar ili moćni biznismen mogu nekažnjeno da naruče takvo ubistvo.
„Kao da je u svakom slučaju, ovde u Meksiku i svuda u svetu“, rekao je Himenez. „Vlade uvek teže osvajanju najjačih lidera, a najjači glasovi nestaju.
