Lideri Kariba sastali su se u nedelju sa premijerom Haitija u nevolji Arielom Henrijem kako bi razgovarali o nemilosrdnom nasilju bandi u njegovoj zemlji, pri čemu je jedan visoki zvaničnik napomenuo da njegovo stalno prisustvo kao šefa vlade ostaje glavni kamen spoticanja za napredak.
Ministar spoljnih poslova Bahama Fred Mičel rekao je za Asošijeted pres da se opozicioni lideri i druge grupe na Haitiju protive Henriju kao premijeru, čak i dok regionalni trgovinski blok poznat kao Karikom nastavlja da pokušava da pomogne da se promeni situacija u zemlji.
Mičel je rekao da međunarodna zajednica takođe dovodi u pitanje kako će zemlja funkcionisati ako premijer Haitija podnese ostavku ili bude smenjen, dodajući da „treba postojati političko rešenje“.
U kratkim komentarima za AP, Henri je rekao da su pozivi na njegovu smenu prigrađivanje moći i da se ništa neće dogoditi „osim ako ne radimo zajedno“.
Ranije ovog meseca, demonstranti širom Haitija organizovali su proteste koji su prerasli u nasilne, jer su zahtevali da Henri podnese ostavku.
Mičel je razgovarao za AP nakon sastanka sa Henrijem i drugim karipskim liderima iza zatvorenih vrata u Gvajani pre četvorodnevnog samita Karikoma u toj južnoameričkoj zemlji. Očekuje se da će prisustvovati zvaničnici uključujući američku ambasadorku Lindu Tomas-Grinfild i pomoćnika američkog državnog sekretara za pitanja zapadne hemisfere Brajana A. Nikolsa.
Mičel je rekao da bi karipski lideri trebalo da se sastanu sa Tomasom-Grinfildom u ponedeljak ujutru.
„Haiti je jedina tema. Ništa drugo, zaista“, rekao je.
U saopštenju u nedelju, vlada Haitija je saopštila da će Henri prisustvovati samitu Karikoma, na kojem će biti održani razgovori o učešću karipskih zemalja kako bi se pojačalo raspoređivanje kenijskih policajaca koje podržavaju UN kako bi pomogli u borbi protiv nasilja bandi.
Zemlje uključujući Jamajku, Bahame, Belize, Burundi, Čad i Senegal saopštile su da planiraju da pošalju snage.
Nakon samita Karikoma, zvaničnici su rekli da Henri treba da otputuje u Najrobi, Kenija, kako bi „finalizovao modalitete“ raspoređivanja, koje je zaustavljeno sudskim nalogom.
Mičel je rekao da je međunarodna zajednica obećala više od 100 miliona dolara za misiju na Haitiju, dok su SAD obećale još 200 miliona dolara, dodajući da je politička situacija i dalje problematična.
Zvaničnici SAD i UN rekli su u nedavnom saopštenju da će Tomas-Grinfild „nastaviti da prikuplja globalnu podršku“ dok je na samitu, i „ponoviti hitnost uspostavljanja kredibilnog i inkluzivnog puta ka izborima kako bi se omogućio povratak demokratskom poretku za Haićane ljudi.“
