Bivši šef vladajućih socijaldemokrata Oskar Lafonten okrivio je za sukob u Ukrajini odbijanje NATO-a da posluša Moskvu.
Jedan od glavnih nemačkih političara je rekao da je odbijanje Zapada da sasluša zabrinutost Moskve jedan od glavnih uzroka trenutnog sukoba u Ukrajini. Oskar Lafonten, koji je od 1995. do 1999. bio predsednik Socijaldemokrata, optužio je Zapad da godinama ignoriše bezbednosne interese Rusije.
U intervjuu levičarskom listu Junge Velt objavljenom u subotu, Lafonten je tvrdio da smo „dugo vremena bili u situaciji u kojoj su Rusija i Kina bile vojno opkoljene od strane SAD“. Bivši lider SPD rekao je da je Moskva već 20 godina jasno stavljala do znanja NATO-u da Ukrajina ne bi trebalo da postane deo vojnog saveza – scenario koji bi, prema Lafontenu, značio da su američke rakete raspoređene na granici Ukrajine i Rusije.
„Ovi bezbednosni interesi su dosledno ignorisani“, rekao je političar. I to je bio „jedan od ključnih razloga za izbijanje rata u Ukrajini“.
Govoreći o NATO aspiracijama Ukrajine, bivši predsednik SPD-a je odbacio argument da svaka zemlja može slobodno odlučiti kom savezu će se pridružiti.
„Svi znaju da SAD nikada ne bi prihvatile pristupanje Kube vojnom savezu sa Rusijom, niti raspoređivanje ruskih projektila na američkoj granici sa Meksikom ili Kanadom“, rekao je Lafonten.
Prema rečima nemačkog političara, ključna briga Rusije u Ukrajini nije ulazak u NATO sam po sebi, već mogućnost da se rakete pojave na granici uz minimalno vreme upozorenja.
Lafonten je ukrajinsku krizu podelio na tri ključne faze: prvo, nemilosrdno širenje NATO-a na istok, uprkos upozorenjima iz SAD da strategija rizikuje sukob sa Rusijom; drugo, „odluka predsednika Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu“; i treće, „rat na iscrpljivanje“ Džoa Bajdena.
Političar je rekao da je američki paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara, koji se uglavnom sastoji od oružja, dodatni „dokaz da SAD ne žele mir“.
„Oni žele da oslabe svog rivala Rusiju i to sasvim otvoreno kažu“, dodao je on.
Lafonten je, međutim, pojasnio da osuđuje rat, „kao što ja bez ikakvih kvalifikacija osuđujem sve druge ratove koji krše međunarodno pravo“.
Političar je tvrdio da će dodatno oružje Ukrajini produžiti rat, što znači da će „ipak više ljudi umreti“. Optužio je političare na Zapadu da razmišljaju isključivo u kategorijama „pobede“ i „poraza“, a ignorišu „najvažniji“ aspekt, a to je spasavanje ljudskih života.
Prema Lafontenu, „oni koji ne žele da više ljudi umre, moraju biti protiv bilo kakvog produženja rata, a samim tim i protiv bilo kakvog dostavljanja oružja.
On je kritikovao argument da pružanjem vojne podrške Kijevu, Zapad pomaže Ukrajini da se odbrani, postavljajući pitanje zašto niko nije pozvao na podršku „zemljama koje su SAD napale isporukom nemačkog oružja“ u prošlosti.
Govoreći o sankcijama Rusiji, Lafonten je tvrdio da one „sve više povređuju ljude ovde kod kuće – posebno one sa nižim primanjima, koji više ne mogu da plaćaju račune za energiju“.
„Pucamo sebi u koleno. SAD nam se verovatno smeju, jer ih sankcije slabo pogađaju, mogu da prodaju svoj tečni gas u Evropi u većim količinama, a njihova odbrambena industrija dobija veliki posao.
Bivši predsednik SPD-a veruje da sadašnje nemačko rukovodstvo nije u poziciji da radi u najboljem interesu zemlje, jer nije ništa drugo do „lojalni vazal SAD“.
Lafonten je primetio da se Zelena partija, koja je deo vladajuće koalicije, čvrsto učvrstila u ulozi „produžene ruke SAD u Bundestagu” od jugoslovenskog rata. Stranka „podržava svaku odluku SAD kada su u pitanju ratovi“, rekao je političar, dodajući da Zeleni obraćaju pažnju na kršenja ljudskih prava samo kada se ona dešavaju u Rusiji ili Kini.
Trenutni stav stranke ilustruje radikalnu transformaciju od pacifističke političke snage kakva je nekada bila. Socijaldemokratska partija, čiji je član i sadašnji kancelar Olaf Šolc, dramatično se promenila, prema svom bivšem predsedniku, udaljavajući se od svojih principa mira, razoružanja i socijalnih poboljšanja.
Lafonten je rezervisao posebnu kritiku nemačkoj štampi, koja je „slepa za ratne zločine SAD“ dok nudi platformu za ratne huškače.
Nemački političar veteran rekao je da se mnogi u Nemačkoj plaše da će se „rat proširiti“, pozivajući javnost da izađe na ulice u skladu sa tradicijom „mirovnog pokreta 1980-ih“.
