Ubrzo nakon što je Iran potpisao svoj značajni nuklearni sporazum sa svetskim silama, stručnjaci UN-ove atomske straže putovali su širom zemlje, postavljajući kamere za nadzor zaštićene od neovlašćenog pristupa nuklearnim objektima Islamske republike.
Sofisticirani uređaji bili su od vitalnog značaja za sposobnost Međunarodne agencije za atomsku energiju da osigura da se Teheran pridržava sporazuma iz 2015. Do januara 2016, IAEA je saopštila da prikuplja i analizira „stotine hiljada slika snimljenih dnevno“ sa kamera.
Ali šest godina kasnije, svađa oko ovih kamera preti da obustavi diplomatske napore da se spase nuklearni sporazum i eskalira tenzije između islamskog režima i zapada.
Teheran je prošle nedelje obavestio IAEA da uklanja svih 27 kamera koje je nadzorni pas postavio da nadgleda sporazum, što je dramatična odmazda na rezoluciju IAEA koju je sponzorisala Zapad i koja kritikuje Iran. Ovaj potez ozbiljno narušava sposobnost agencije da posmatra republički program jer raste zabrinutost da se Teheran približava obogaćivanju uranijuma do nivoa koji bi mu omogućio da proizvede nuklearno oružje, iako je Iran rekao da ne želi da proizvodi bombu.
„Mi smo u situaciji da po prvi put . . . Iran ima sposobnost da izbije, ima kapacitet da proizvede dovoljno fisionog materijala za oružje, neotkriven“, rekao je Ali Vaez, iranski analitičar u kriznoj grupi, istraživačkom centru. „Mi smo na početku ciklusa eskalacije gubitka i gubitka.”
Analitičari veruju da je akcija Irana na ivici osmišljena da poveća svoju moć za pregovaračkim stolom nakon što su više od godinu dana diplomatski napori koje je posredovala EU da se oživi sporazum zastali. Ako pregovori propadnu, očekuje se da će Zapad uvesti više kaznenih mera protiv Irana, što bi eskaliralo tenzije i rizikovalo novi nalet nestabilnosti u regionu.
Nuklearna kriza tinja od kada je bivši američki predsednik Donald Tramp jednostrano odustao od sporazuma 2018. godine i uveo stotine sankcija kao deo kampanje „maksimalnog pritiska“. Godinu dana nakon što je Tramp odustao od sporazuma, Iran je agresivno pojačao svoju nuklearnu aktivnost.
Predsednik Džo Bajden je obećao da će se ponovo pridružiti sporazumu i ukinuti sankcije ako se Teheran vrati poštovanju, a sporazum o oživljavanju sporazuma gotovo je finalizovan pre nekoliko nedelja. Ali proces je izbačen iz kursa nakon što je Moskva — jedna od potpisnica — insistirala da želi garancije SAD da sankcije uvedene Rusiji zbog njenog rata sa Ukrajinom neće uticati na njenu saradnju sa Iranom.
I Iran i SAD kažu da žele da dogovor pređu. Ali nisu uspeli da se dogovore oko otvorenih pitanja, posebno zahteva Teherana da Vašington ukine oznaku terorizma iranskoj Revolucionarnoj gardi, najmoćnijoj ruci državnog bezbednosnog aparata.
Kao rezultat toga, diplomatski napori su nedeljama u ćorsokaku. Šef iranskog nuklearnog programa Mohamed Eslami rekao je u četvrtak da je Teheran već počeo da uklanja kamere i da postavlja nove centrifuge. IAEA još uvek ima oko 40 kamera u Iranu, ali one obično prate nuklearni materijal, kao što je uranijum, dok je 27 uređaja instaliranih u sklopu sporazuma pratilo aktivnosti kao što su proizvodnja komponenti centrifuge, koje se koriste za obogaćivanje uranijuma, i istraživanje i razvoj.
Visoki američki zvaničnik rekao je da je iranska akcija ozbiljan udarac, ali još uvek nije fatalan za sporazum „jer je u ovom trenutku reverzibilan“. Ali zvaničnik je upozorio da što duže kamere ostanu isključene, to će biti teže ponovno ući u posao.
„Ako [uskoro ponovo ne uključe kamere], onda će koraci koje će morati da preduzmu kako bi IAEA dali dovoljno samopouzdanja da nadoknade prazninu u znanju znatno otežati povratak u JCPOA [dogovor]“, rekao je zvaničnik.
Insajder iranskog režima insistirao je da će Teheran „čvrsto stajati na svojim zahtevima“.
„Bajden se do sada pokazao veoma slabim [sa američkim političarima koji su se protivili sporazumu]“, rekao je insajder. „Ali možda sadašnji potez Irana može pomoći Bajdenu da ode do jastrebova u Vašingtonu i kaže ’pogledajte, JCPOA je bio bolji nego ništa‘ i da mora da napravi kompromis.
Sanam Vakil, u istraživačkom centru Chatham House, rekao je da nijedna strana nije spremna da poništi dogovor, dodajući da, s obzirom na rat u Ukrajini, zapadu nedostaje „propusnost“ da se nosi sa iranskom krizom. „Ne postoji plan B za koji se smatra da je efikasan i da se svi ostali previše dešavaju, tako da je status kvo strategija upravljanja krizom koja drži vrata pregovorima otvorena“, rekao je Vakil. „Veoma je krhko, oseća se kao da smo uvek na ivici krize i da će Iran u svakom trenutku gurnuti.
Izazov je u tome kako SAD i Iran – i jedni i drugi moraju da umire domaće birače koji su neprijateljski raspoloženi prema novom sporazumu – prevazilaze svoje razlike.
Insajder režima je rekao da bi, ako Teheran popusti stražarima, to bilo ekvivalentno „kompromitovanju legitimiteta Islamske republike“. „Zemljom upravljaju stražari“, rekao je on.
Diplomate su pokušale da unaprede razgovore, rekao je Vaez. Prihvatanje terorističke oznake za Revolucionarnu gardu „je veliki ustupak [za Iran]“, rekao je Vaez, dodajući da oni očekuju recipročni ustupak. On je dodao da bi SAD „možda bile spremne da daju još 5 odsto, ali ne još 20 odsto”.
Nejasno je šta je Iran tražio, osim ukidanja terorističke oznake, ali Vašington smatra da su zahtevi neprihvatljivi.
Vaez je upozorio da se „bez dogovora, bez dinamike krize“ koja je bila status kvo poslednjih nekoliko meseci ne može održati.
Ako pregovori potpuno propadnu, evropske sile bi se mogle pridružiti SAD u pojačavanju kaznenih mera protiv Irana, kažu analitičari.
„Ako u nekom trenutku leta ne bude dogovora, Bajden će razmotriti privremeni sporazum“, rekao je Vaez. Iran je, međutim, ranije odbacio privremeni sporazum, kojim Teheran zamrzava svoju nuklearnu aktivnost u zamenu za neki oblik ekonomske pomoći.
Ako svi diplomatski napori propadnu, Vaez je rekao „onda se vraćamo u potpuno razvijeni maksimalni pritisak 2.0“.
