Ili će ruske snage postići svoje ciljeve u Ukrajini ili će Moskva i Kijev postići dogovor u bliskoj budućnosti, kaže Kremlj.
Moskva se nada da bi ruska vojna operacija u Ukrajini mogla da se završi u bliskoj budućnosti, verovatno „u narednim danima“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Skaj njuz u četvrtak. Ili će ruske trupe to okončati postizanjem svojih vojnih ciljeva ili će Moskva i Kijev postići dogovor putem pregovora, dodao je on.
Izgledi za mirovni sporazum će u velikoj meri zavisiti od „doslednosti“ pozicije Ukrajine i njene spremnosti da pristane na uslove Rusije, rekao je Peskov. Posebno je rekao da odgovorni za zločine nad civilima u Donbasu treba da budu izvedeni pred lice pravde.
Na pitanje o optužbama koje je Kijev izneo protiv Moskve zbog navodnih masovnih ubistava civila u gradovima u blizini Kijeva, Peskov je rekao da takve tvrdnje nisu ništa drugo do „smela laž“.
„Poričemo da ruska vojska može imati nešto zajedničko sa ovim zverstvima i da su leševi prikazani na ulicama [grada] Buče“, rekao je portparol Kremlja Marku Ostinu za Skaj njuz. „Živimo u danima laži i laži“, dodao je on.
Rusija je „zainteresovana za zaista nezavisnu i objektivnu istragu svih zločina“ počinjenih u Ukrajini, rekao je Peskov.
Prema Peskovu, jedan od ciljeva ruske operacije je bio da se spreči veći sukob, odnosno potencijalni Treći svetski rat koji bi verovatno uključivao nuklearne udare. Ako Ukrajina uđe u NATO, a zatim pokuša da zauzme Krim vojnim putem, članice NATO-a koje poseduju nuklearno oružje morale bi da je brane, rekao je on, dodajući da bi to dovelo do globalnog sukoba. Ukrajina je „antiruski centar“ od 2014. godine, rekao je portparol Kremlja, dodajući da je NATO daleko od toga da bude i čisto odbrambeni vojni blok.
„To nije miran savez. Ona je bila skrojena za konfrontaciju i glavna svrha njenog postojanja je da se suprotstavi našoj zemlji“, rekao je Peskov.
Intervju Peskova odmah je izazvao kritike britanskih zvaničnika. Britanski poslanik Tom Tugendhat, šef Komiteta za spoljne poslove, nazvao je reči ruskog portparola „lažima [kojima] ne treba verovati“.
Rusija je pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dva pobunjenička regiona.
