Krčenje šuma u ​​brazilskom Amazonu pada za 31%

Krčenje šuma u ​​brazilskom Amazonu pada za 31%

Krčenje šuma u ​​brazilskom Amazonu palo je za 31 odsto u prvih pet meseci administracije predsednika Luiza Inasija Lule da Silve u odnosu na isti period prošle godine, saopštili su zvaničnici u sredu.

Satelitski monitoring otkrio je 1.986 kvadratnih kilometara (767 kvadratnih milja) šumskog pokrivača uništenog u brazilskom udelu najveće prašume na svetu od januara do maja, što je manje sa 2.867 kvadratnih kilometara u istom periodu 2022, prema programu nadzora nacionalne svemirske agencije DETER.

Brojke iz svemirske agencije INPE bile su dobrodošla vest za ekologe koji polažu nade u veterana levičarke Lulu, koji je preuzeo dužnost 1. januara obećavajući da će se boriti za nultu ilegalnu seču šuma nakon naleta seče i požara u Amazonu pod njegovim krajnje desničarskim prethodnikom , Žair Bolsonaro (2019-2022).

Pod Bolsonarom, saveznikom moćnog brazilskog sektora agrobiznisa, prosečno godišnje krčenje šuma u ​​brazilskom Amazonu poraslo je za više od 75 odsto u odnosu na prethodnu deceniju.

Lula je u ponedeljak obeležio Svetski dan zaštite životne sredine objavom novog sveobuhvatnog plana za borbu protiv krčenja šuma, sa stotinama ciljeva i ciljeva, uključujući trenutnu zaplenu polovine teritorije koja se ilegalno eksploatiše za seču, poljoprivredu, rudarstvo ili druge aktivnosti na zaštićenim zemljištima.

„Brazil igra glavnu ulogu u ravnoteži klime naše planete, uglavnom zahvaljujući Amazonu“, rekao je Lula.

„Sprečavanje krčenja šuma u ​​Amazoniji takođe pomaže u smanjenju globalnog zagrevanja.

Stručnjaci kažu da će pravi test nove vlade o krčenju šuma početi u narednim mesecima, sa početkom sušnijeg vremena u Amazoniji od oko jula – što je tipično vrhunac sezone krčenja šuma i šumskih požara.

Lulina administracija je ove nedelje pretrpela niz prepreka po životnu sredinu od strane Brazilskog Kongresa, u kojem konzervativni Lulini neprijatelji drže većinu.

Prošle nedelje, poslanici su usvojili zakone kojima se smanjuju ovlašćenja ministarstava za životnu sredinu i pitanja starosedelaca i dramatično ograničavaju zaštitu starosedelačkih zemalja.