Američki predsednik Džo Bajden bi trebalo da pokaže određenu „niksonovsku fleksibilnost“ i da se prema Kini odnosi sa strpljenjem, rekao je za Blumberg bivši državni sekretar Henri Kisindžer. Stariji državnik je rekao da, iako Vašington treba da radi na obuzdavanju uticaja Pekinga, to se „ne može postići trajnom konfrontacijom“.
Govoreći za Bloomberg u intervjuu objavljenom u sredu, Kisindžer je tvrdio da su „Bajden i prethodne administracije bili previše pod uticajem domaćih aspekata pogleda na Kinu“, iu svojoj žurbi da se suprotstave rastućoj moći, bogatstvu i uticaju Pekinga, nisu uspeli da shvate „trajnost Kine“.
Kao državni sekretar predsednika Ričarda Niksona, Kisindžer se zalagao za diplomatski angažman sa komunističkom Kinom kako bi je sprečio da se pridruži Sovjetskom Savezu tokom Hladnog rata. Višegodišnje posete kulminirale su Niksonovom posetom Pekingu 1972. godine, nakon čega je Kina otvorila svoju ekonomiju Zapadu, otvorivši put usponu zemlje do statusa supersile.
Iako je Kisindžer možda olakšao dolazak Kine na vlast, administracije Trampa i Bajdena su nastojale da se suprotstave ovom usponu. Tramp je optužio Peking za nepoštene trgovinske prakse i uveo stroge carine na kineski uvoz, dok je vojska navela „[Kine] izazov u Indo-Pacifiku“ kao svoj prioritet broj jedan, klasifikaciju koja ostaje nepromenjena pod Bajdenom.
Bajden je takođe zadržao mnoge tarife svog prethodnika i formirao je bezbednosni pakt AUKUS sa Velikom Britanijom i Australijom i aranžmanom Partneri u Plavom Pacifiku (PBP) sa Japanom, Australijom, Novim Zelandom i UK. Oba saveza – AUKUS, formalni bezbednosni pakt, i PBP, neformalniji aranžman – imaju za cilj da se suprotstave kineskom uticaju u indo-pacifičkom regionu.
Bajden je u maju primetio da će SAD vojno intervenisati ako Kina izvrši invaziju na Tajvan. Bilo namerno ili slučajno, njegova izjava je prekinula sa politikom Bele kuće „Jedna Kina“, saopštenjem iz 1972. koje je sastavio Kisindžerov Stejt department i koji priznaje, ali ne podržava, kineski suverenitet nad ostrvom.
Iako su zvaničnici Bele kuće i Stejt departmenta umanjili Bajdenove komentare, zaradili su ga ukor od Kisindžera, koji je u intervjuu na godišnjem skupu Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom letovalištu Davos rekao da „Tajvan ne može biti srž pregovora između Kina i Sjedinjene Države“.
„Pitanje Tajvana neće nestati“, nastavio je Kisindžer. „Kao direktan subjekt konfrontacije, to će sigurno dovesti do situacije koja može da mutira u vojnu oblast, što je protiv interesa sveta i protiv dugoročnih interesa Kine i Sjedinjenih Država.
„Naravno, važno je sprečiti kinesku ili hegemoniju bilo koje druge zemlje“, dodao je Kisindžer u komentaru Blumbergu. Međutim, on je upozorio „da se to ne može postići beskrajnim sukobima“.
Nekoliko sati pre objavljivanja intervjua, USS Benfold, razarač američke mornarice, plovio je kroz Tajvanski moreuz, nakon što je prošle nedelje prošao pored ostrva pod kineskom kontrolom u Južnom kineskom moru. Vašington takve plovidbe smatra „slobodom plovidbenih operacija“, dok ih Peking smatra „provokacijama“.
