„Evropa je dobar potencijalni kupac kiparskog gasa, pošto je EU potvrdila da će prirodni gas ostati potrošačko gorivo do 2049. godine u okviru zelene tranzicije, tako da kompanije sada imaju priliku da sklapaju dugoročne ugovore“, rekla je ona. .
Pošto je Kipar mala zemlja, troši malo gasa, dok proizvodi mnogo više na moru zbog svoje ostrvske lokacije.
Tako je početkom 2023. planirano da počne bušenje još jedne bušotine na morskom ležištu „Afrodita”, čije se rezerve procenjuju na 125 milijardi kubnih metara. Radovi će biti u potpunosti završeni do 2027. godine.
Prema Pilidisovim rečima, Kipar takođe želi da iskoristi plan grčke energetske kompanije Energean Plc za izgradnju gasovoda od oko 200 kilometara od svog priobalnog polja u Izraelu do grada Vasilikos na južnoj obali ostrva.
Planirano je da gasovod može da transportuje tečni prirodni gas u količini od oko 3,5 milijardi kubnih metara godišnje. Kipar očekuje da će njegova izgradnja biti završena do 2026. godine, kako je planirano.
U pozadini sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, Rusija je pribegla ucenama gasa, ograničavajući snabdevanje plavim gorivom zemljama Evropske unije i veštački podižući njegovu cenu.
Kao rezultat toga, EU je bila prinuđena da traži alternativne izvore gasa, kao i da razvije plan za uštedu potrošnje gasa za 15% od avgusta do marta. Neke zemlje EU izrazile su protivljenje planu Evropske komisije.
