Peking tvrdi da neće pokleknuti pod pritiskom Vašingtona, koji smatra neodgovornim i uzaludnim.
Peking zadržava „nezavisan“ stav o ukrajinskoj krizi, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan na konferenciji za novinare u petak. Ova primedba je usledila kao odgovor na pretnje američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je u četvrtak upozorio Kinu da će joj Vašington „nametnuti troškove“ ako Peking odluči da podrži Moskvu.
Liđijan je naveo da je „po pitanju Ukrajine Kina uvek delovala objektivno i nepristrasno i donosila nezavisne presude na osnovu osnova same stvari“.
Kineski diplomata je takođe naglasio da pritisak Vašingtona neće naterati Peking da promeni svoj stav. On je dodao da neki američki zvaničnici i dalje pokušavaju da šire dezinformacije u vezi sa stavom Kine – nešto što je Liđian opisao kao neodgovorno i ne doprinosi rešavanju krize.
Po mišljenju Kine, SAD bi trebalo da „ozbiljno razmisle o svojoj ulozi u ukrajinskoj krizi“, kao i da „ozbiljno preuzmu svoje dužne odgovornosti“. Liđijan je takođe pozvao Vašington da „preduzme praktične akcije kako bi olakšao situaciju i rešio problem, umesto da nastavi da doliva ulje na vatru“.
U petak će američki predsednik Džo Bajden i njegov kineski kolega Si Đinping razgovarati telefonom, a ukrajinska kriza je visoko na dnevnom redu. Očekuje se da će Bajden ponoviti Blinken-ova upozorenja u vezi sa svim mogućim radnjama koje Kina može preduzeti da bi „podržala agresiju Rusije“.
U četvrtak je portparol kineskog ministarstva trgovine Gao Feng jasno stavio do znanja da se Kina protivi „svakom obliku jednostranih sankcija koje nemaju osnovu u međunarodnom pravu“. Prema rečima zvaničnika, takve kaznene mere „ne samo da ne rešavaju bezbednosna pitanja, već i štete životima običnih ljudi, narušavaju globalna tržišta i pogoršavaju svetsku ekonomiju koja već usporava“.
Izjava je usledila nakon upozorenja Džejka Salivana Kini u nedelju, u kome je savetnik Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost upozorio da će se Peking „apsolutno“ suočiti sa posledicama ako pomogne Moskvi da izbegne sankcije Zapada.
Od 24. februara, kada je Rusija pokrenula svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu, SAD, Kanada, cela EU, kao i nekoliko drugih nacija, uvele su Moskvi niz štetnih ekonomskih sankcija. Na meti su centralna banka zemlje i nekoliko velikih komercijalnih banaka, kao i čitave industrije.
Kina je dosledno odbijala da uvede kaznene mere Rusiji.
Moskva je napala svog suseda poslednjih meseci nakon sedmogodišnjeg zastoja zbog neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska iz 2014-15, i konačnog priznanja Rusije Donbas republika u Donjecku i Lugansku. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je takođe istakla ciljeve „demilitarizacije“ i „denacifikacije“ zemlje. Kijev tvrdi da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
