Kako Kina prihvata rusku propagandu i njenu verziju rata

Kako Kina prihvata rusku propagandu i njenu verziju rata

Nekoliko sati nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, tabloid Komunističke partije Kine, Global Times, objavio je video u kojem se kaže da je veliki broj ukrajinskih vojnika položio oružje. Njegov izvor: ruska državna televizijska mreža, RT.

Dva dana kasnije, kineska državna televizija Centralna televizijska stanica (CCTV) objavila je udarnu vest, citirajući predsednika ruskog parlamenta, da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pobegao iz Kijeva. CCTV je zatim napravio srodni hashtag na platformi Veibo sličnoj Tvitteru koji je pregledan 510 miliona puta i koji su koristile 163 medijske kuće u zemlji.

Dana 28. februara, pošto je Rusija postala međunarodna parija, ruska državna novinska agencija Sputnjik podelila je poruku snage sa svojih 11 miliona pratilaca na Veibou. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, rekla je Sputnjik, rekla je da Rusija i dalje ima prijatelje u svetu, posebno „pravog giganta“ poput Kine.

„Dodaj naftu, Rusija“, navijao je Sputnjikov pratilac na Veibou @fengiiking, koristeći kineski izraz podrške. „Svi ljudi na svetu koji vole pravdu su prijatelji Rusije“.

Dok evropski i američki zvaničnici vrše pritisak na Fejsbuk, Tviter, TikTok i druge onlajn platforme da suzbiju ruske dezinformacije, Kina je prihvatila rusku propagandu i laži o ratu. Kineski državni mediji citirali su izveštavanje svojih ruskih kolega bez provere, pomažući da se uvećaju njihove dezinformacije na kineskom internetu. Postavili su ruske zvaničnike na državne televizijske mreže uz malo odbijanja njihovih tvrdnji.

Kada je reč o informacijama, kineska vlada je nakaza za kontrolu, diktira i cenzuriše šta konzumira njenih 1,4 milijarde ljudi. Peking je ućutkao i zatvorio svoje kritičare i novinare. Prisilio je i kooptirao najveće kineske onlajn platforme da sprovede svoje smernice za cenzuru. Blokira skoro sve glavne zapadne veb lokacije sa vestima i informacijama, uključujući Gugl, Tviter, Jutjub, Vikipediju, Njujork tajms, Volstrit džornal i Bi-Bi-Si.