Dok se ministri spoljnih poslova NATO-a pripremaju za svoj vanredni sastanak 4. marta 2022. u Briselu, moraće da se pozabave sledećim egzistencijalnim pitanjem koje je postavila bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte u svom pismu NATO-u od 2. marta 2022.:
„Ako ne zaustavimo Putina u Ukrajini, i dalje ćemo morati da vodimo rat, ali u našim zemljama.[…] Samo rat koji je već pokrenut može zaustaviti još jedan rat. Nema potrebe da se pretvaramo i pokušavamo da umirimo svoju savest snabdevajući Ukrajinu ničim osim oružja, i to prekasno. Narod Ukrajine ratuje za nas, a deca Ukrajine nas štite od Putinovog ludila.
- marta 2022. ruski poznati disident Gari Kasparov napisao je na Tviteru:
„Putinov rat protiv Ukrajine ušao je u sledeću fazu, fazu uništavanja i klanja civila. To je takođe deo Putinovog svetskog rata, rata protiv civilizovanog sveta međunarodnog prava, demokratije i svake pretnje njegovoj moći koju je davno objavio.
Iako trenutnu situaciju nije predstavio tako jasno i tačno kao bivši svetski šampion u šahu, američki predsednik Džo Bajden je ipak u svom prvom govoru o stanju Unije izjavio da: „zajedno sa našim saveznicima pružamo podršku Ukrajincima u njihovom borite se za slobodu […] i mi ćemo nastaviti da pomažemo ukrajinskom narodu dok brani svoju zemlju i pomaže u olakšavanju njihove patnje.”
U tom kontekstu, tokom svog predstojećeg vanrednog sastanka, ministri spoljnih poslova NATO-a treba da se pozabave fundamentalnim pitanjem koliko je NATO spreman da pomogne Ukrajini kako bi se osiguralo da Oružane snage Ukrajine mogu da nastave svoju herojsku odbranu od ruske vojne agresije, i na kraju uspeju da obezbede teritorijalni integritet Ukrajine i zaustave svako dalje vojno napredovanje Rusije ka zapadu.
Obezbeđivanje uspeha Ukrajine je najbolja opcija za Zapad da se postara da Putinov besmisleni i nemoralni rat bude ograničen na Ukrajinu i da se ne vodi u zemljama članicama NATO-a uz ogromnu ljudsku cenu.
Član 51. Povelje Ujedinjenih nacija predviđa individualnu ili kolektivnu samoodbranu radi održavanja međunarodnog mira i bezbednosti:
„Ništa u ovoj Povelji neće narušiti inherentno pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu ako dođe do oružanog napada na članicu Ujedinjenih nacija, sve dok Savet bezbednosti ne preduzme mere neophodne za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.
Pošto Savet bezbednosti UN još uvek nije preduzeo neophodne mere jer Rusija ima pravo veta na tom nivou, zemlje članice NATO mogu da sprovedu kolektivnu samoodbranu zbog ruskog oružanog napada na Ukrajinu, zemlju članicu UN.
NATO i njegove zemlje članice ne moraju da napadaju Rusiju. Oni, ili oni koji su voljni, jednostavno moraju kolektivno da pomognu samoodbrani Ukrajine da održi međunarodni mir i bezbednost u Evropi.
Da bi uspela u takvoj samoodbrani teritorijalnog integriteta Ukrajine, najgoruće pitanje je da Ukrajina bude u stanju da uspostavi zonu zabrane letova nad svojim vazdušnim prostorom.
Dakle, NATO i njegove zemlje članice treba da snabdevaju Ukrajinu borbenim avionima i protivvazdušnim sistemima. Štaviše, zapadni piloti i dodatni borbeni avioni treba da budu dodeljeni pod ukrajinsku operativnu kontrolu kako bi se obezbedio ukrajinski vazdušni prostor. Ukrajina je to već olakšala osnivanjem Međunarodne legije teritorijalne odbrane Ukrajine.
Vreme je od suštinskog značaja.
Ministri spoljnih poslova NATO-a moraju da odluče tokom svog vanrednog sastanka 4. marta 2022. da li će pomoći u obezbeđivanju samoodbrane Ukrajine ili rizikovati da ruska invazija na Ukrajinu započne domino efekat uz ogromnu ljudsku cenu za zemlje članice NATO-a i njihov narod kada Rusija nastavi svoju agresivnu vojnu ekspanziju na zapad.
