Izraelske vojne snage su u ponedeljak produbile svoje operacije u najvećem gradu Pojasa Gaze u potrazi za militantima, što je rezultiralo masovnim raseljavanjem hiljada Palestinaca iz oblasti koja je već devastirana tokom prvih nedelja devetomesečnog sukoba.
Hamas je upozorio da bi najnovije racije i raseljavanje u gradu Gazi mogli dovesti do kolapsa dugotrajnih pregovora o prekidu vatre i oslobađanju talaca, nakon što su se dve strane činile da smanjuju jaz poslednjih dana.
Izraelske trupe su ponovno angažovane protiv militanata u oblastima koje je vojska tvrdila da su već bili značajno očišćene pre nekoliko meseci u severnom delu Gaze. Vojska je naredila evakuaciju pre racija, ali Palestinci tvrde da se nigde ne osećaju bezbedno. Većina od 2,3 miliona stanovnika je raseljena, često više puta, dok su stotine hiljada smeštene u improvizovane šatorske kampove.
Izrael je ranije naredio evakuaciju severnog dela Gaze u prvim nedeljama sukoba i sprečio povratak većine ljudi. Ipak, stotine hiljada Palestinaca ostaju, živeći u skloništima ili improvizovanim kućama.
„Pobegli smo u mraku usred teških udara“, izjavila je Sajeda Abdel-Baki, majka troje dece koja se sklonila kod rođaka u naselju Daraj. „Ovo je moje peto raseljavanje.“
Stanovnici su prijavili artiljerijske i tenkovske napade, kao i vazdušne udare. Ministarstvo zdravlja Gaze, sa ograničenim pristupom severnim delovima, još uvek nije iznelo izveštaje o žrtvama.
Izrael je izdao dodatne naredbe za evakuaciju u drugim delovima centralnog grada Gaze. Vojska tvrdi da poseduje obaveštajne podatke koji pokazuju prisustvo militanata Hamasa i manjih grupa Islamskog džihada u tim oblastima, te poziva stanovnike da se evakuišu na jug, u grad Deir al-Balah.
Izrael optužuje Hamas i druge militante da se skrivaju među civilima. U Šidžaji, kvartu Gaze gde su se odvijale višenedeljne borbe, vojska je saopštila da su vojnici izvršili racije i uništili škole i klinike koje su prethodno pretvorene u militante komplekse.
Sukob je uništio velike delove urbanih područja i izazvao humanitarnu katastrofu.
Izgleda da su Izrael i Hamas najbliži postizanju sporazuma o prekidu vatre u mesecima, što bi privremeno zaustavilo borbe u zamenu za oslobađanje desetina talaca koje je Hamas zarobio u napadu 7. oktobra koji je pokrenuo rat.
Direktor CIA-e Vilijam Berns se vratio u ponedeljak u region radi razgovora u Kairu, prenosi egipatska državna televizija Kahera, bliska bezbednosnim službama. Izraelska delegacija takođe putuje u egipatsku prestonicu, izveštavaju izraelski mediji.
Međutim, postoje prepreke, čak i nakon što je Hamas pristao da popusti u svom ključnom zahtevu da Izrael pristane na okončanje rata kao deo bilo kakvog sporazuma. Ključna prepreka je nivo razaranja izazvanog izraelskom ofanzivom, tvrde zvaničnici za Asošiejted pres.
Hamas i dalje zahteva da posrednici garantuju da će pregovori rezultirati trajnim prekidom vatre, prema dvojici zvaničnika upućenih u razgovore. Trenutni nacrt sporazuma predviđa da će posrednici – Sjedinjene Države, Katar i Egipat – „učiniti sve što mogu“ da osiguraju da pregovori dovedu do sporazuma o prekidu rata.
Izrael je odbacio bilo kakav sporazum koji bi ga obavezao na okončanje sukoba sa Hamasom bez daljih promena – uslov koji je Netanjahu ponovio u nedelju.
Hamas je u ponedeljak izjavio da „nudi fleksibilnost i pozitivnost“ u nastojanjima da olakša dogovor, dok je optužio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da „stavlja nove prepreke na putu pregovora“.
U međuvremenu, Hamasov politički lider Ismail Hanija je upozorio posrednike na „katastrofalne posledice“ ako Izrael nastavi svoje operacije u gradu Gazi, navodeći da će Netanjahu i izraelska vojska biti „potpuno odgovorni“ za krah pregovora, saopštila je grupa u kasnijoj izjavi.
Zvaničnici takođe ističu da postoji ćorsokak u vezi sa tim da li Hamas može da izabere visokoprofilne zatvorenike koje drži Izrael, a koji bi trebalo da budu oslobođeni u zamenu za taoce. Neke osobe su osuđene za ubistva Izraelaca, što Izrael ne želi da Hamas odlučuje o njihovom oslobađanju. Zvaničnici govore pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti razgovora sa medijima.
