Izrael obećava da će uzvratiti Iranu, rizikujući dalje širenje rata u senci između dva neprijatelja u direktan sukob nakon što je iranski napad tokom vikenda poslao stotine dronova i projektila ka Izraelu.
Izraelski zvaničnici nisu rekli kako i kada bi mogli da udare. Ali kako zemlje širom sveta podstiču Izrael da pokaže uzdržanost i raste opasnost od rata na više frontova, jasno je da bi direktan izraelski napad na iransko tlo doveo do velikih posledica.
Iran kaže da je izveo napad da bi se osvetio za izraelski vazdušni napad u kojem su 1. aprila ubijena dva iranska generala u Siriji. Obećao je da će dati mnogo oštriji odgovor na bilo koji izraelski kontranapad na svom tlu.
S obzirom da je Izrael fokusiran na svoj rat protiv Hamasa u Gazi i da se već svakodnevno bori protiv militanata Hezbolaha koje podržava Iran, SAD su pozvale Izrael da pokaže uzdržanost.
Američki zvaničnici kažu da je predsednik Džo Bajden rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da SAD neće učestvovati ni u jednoj ofanzivnoj akciji protiv Irana, a predsednik je Netanjahuu „veoma jasno rekao da moramo pažljivo i strateški da razmislimo o rizicima“. eskalacije.
Izraelski ratni kabinet proveo je poslednja dva dana raspravljajući o svom sledećem potezu. Evo nekoliko razmatranja ključnih za njihovu odluku.
Uspešna izraelska protivvazdušna odbrana u subotu uveče — sprovedena u tandemu sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Jordanom — donela je toj zemlji kratak trenutak međunarodne podrške i saosećanja nakon meseci rastuće međunarodne izolacije zbog rata u Gazi. Šestomesečna ofanziva je ubila skoro 34.000 Palestinaca, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima, i izazvala humanitarnu katastrofu.
Koalicija međunarodnih partnera pomogla je Izraelu da se efikasno brani. Izraelska vojska kaže da je 99 odsto oružja presretnuto, a da je nekoliko njih stiglo do izraelskog vazdušnog prostora. Napad je pričinio samo manju štetu, a ranjena je jedna osoba: 7-godišnja devojčica.
Ova koalicija je radila pod vođstvom Centralne komande SAD, koja nadgleda američke snage u regionu. Ona blisko sarađuje sa Izraelom i umerenim arapskim zemljama na formiranju jedinstvenog fronta protiv Irana.
Jordan, zemlja čije je stanovništvo pretežno propalestinsko, pridružilo se tim naporima, uprkos tome što je u sukobu sa Izraelom oko rata u Gazi, nazivajući svoje učešće samoodbranom.
Takođe se čini verovatnim da je pomoć možda stigla od regionalne moćne Saudijske Arabije, koja nema zvanične odnose sa Izraelom. Mapa koju je objavio Izrael prikazuje mnoge iranske rakete koje lete kroz saudijski vazdušni prostor.
Izrael je pazio da ne identifikuje svoje arapske partnere, ali zvaničnik izraelskih vazduhoplovnih snaga, koji je želeo da ostane anoniman da bi razgovarao o misiji, rekao je da izraelski ratni avioni moraju da lete „istočno od Izraela“ da bi obarali projektile.
Joel Guzanski, viši istraživač na Institutu za nacionalnu bezbednost, istraživačkom centru u Tel Avivu, rekao je da bi Izrael rizikovao ovu dobru volju ako bude delovao sam.
„Izrael može da iskoristi ovo i kupi sebi mnogo kredita odmah, ako ne pokrene masivan uzvratni napad“, rekao je on. „Ali ako napadne, gubi se mnogo kredita.“
Prećutna podrška arapskih država ne znači da bi one pomagale Izraelu u kontranapadu na Iran. Svaki vazdušni ili raketni odgovor osim balističkih projektila — koji bi se nadvio iznad vazdušnog prostora susednih zemalja, a ne kroz njega — zahtevao bi prelete okolnih zemalja, što bi tehnički zahtevalo od Izraela da dobije dozvolu od tih arapskih suseda, rekao je Daniel Biman, viši saradnik u Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu.
„Sa Saudijskom Arabijom i Jordanom, postoji neka vrsta pitanja o ruti i pristupu“, u smislu da li bi Izraelu odobrili prelet.
„Sa iranske tačke gledišta, to bi se smatralo neprijateljskim činom“, rekao je Bajman. „I iako ove zemlje ne vole Iran, nisu strašno željne da budu viđene na strani Izraela kako to radi.
Veliki uzvratni udar na iransko tlo rizikuje da izazove regionalni rat punog obima, tako da svaki odgovor mora biti pažljivo proračunat.
Direktan udar na iransko tlo bi gotovo sigurno rezultirao brutalnim kontranapadom i rizikom da podstakne Hezbolah na dalje napade. Libanska grupa koju podržava Iran ima daleko moćniji arsenal od Hamasa, ali je do sada pokazivala oklijevanje oko upuštanja u sveopšti rat.
Oko 60.000 građana na severu Izraela već je prinuđeno da evakuiše svoje domove zbog tekuće razmene sa Hezbolahom. Teže borbe bi ih verovatno primorale da provode još više vremena van kuće.
Direktan sukob bi takođe dodatno rastegnuo izraelsku vojsku, uklonio njen fokus sa Gaze i omeo ratom iscrpljenu ekonomiju Izraela.
Svaki veliki napad na iransko tlo takođe bi mogao potkopati nestabilnu podršku SAD ratu.
Dva američka zvaničnika su rekla da Izrael još nije rekao SAD kako namerava da odgovori. Ali zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti da bi opisali diplomatske razgovore, rekli su da je Izrael signalizirao da će sve što uradi biti osmišljeno da spreči pogoršanje ionako napete regionalne bezbednosne situacije. To bi moglo da ukaže na ograničeniju akciju, kao što je napad na iranske zastupnike širom regiona ili sajber napad na Iran.
Tamar Herman, ekspert za ankete u Izraelskom institutu za demokratiju, kaže da je većina Izraelaca za neku vrstu vojnog odgovora sve dok je koordiniran sa regionalnim saveznicima, uključujući Sjedinjene Države.
„Ako se to uradi bez konsultacija i bez dogovora sa saveznicima… podrška će biti mnogo manja“, rekao je Herman.
Izraelska vojska je znatno superiornija od ostalih u regionu. Poseduje niz visokotehnološkog naoružanja, uključujući borbene avione F35 koji mogu da lansiraju municiju velikog dometa. Stručnjaci kažu da ima mogućnost da direktno udari na Iran ili njegove zastupnike u regionu.
Fabijan Hinc, stručnjak za oružje i istraživač na Međunarodnom institutu za strateške studije, rekao je da se iransko vazduhoplovstvo „ni izbliza ne može porediti”. On je rekao da se snaga sastoji od kolekcije aviona iz 1980-ih i 90-ih, od kojih neki datiraju iz vladavine šaha Mohameda Reze Pahlavija koji je vladao zemljom do 1979. godine.
Obim sistema protivvazdušne odbrane Islamske republike je manje poznat, rekao je on. Mnoga od iranskih raketnih lokacija i nuklearnih instalacija su duboko pod zemljom, što ih otežava pogoditi, dodao je Hindz. Izraelu bi takođe mogao biti potreban sporazum arapskih zemalja Zaliva da koriste njihov vazdušni prostor — nešto što nije zagarantovano.
„Mislim da to neće biti sveobuhvatni izraelski napad na mnoge ciljeve širom Irana“, rekao je Raz Zimt, još jedan viši istraživač u izraelskom INSS-u. „Verovatno će biti ograničen na jednog ili dvojicu, možda unutar Irana.“
