Ne razmišljaju samo u Srbiji o ponovnom uvođenju vojnog roka – već i u Nemačkoj. Za to se zalaže i konzervativna CDU. Kako je to pitanje rešeno u drugim zemljama u Evropi?
Nakon dugih rasprava, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala je na svojoj stranačkoj konvenciji početkom nedelje da se zalaže za postupni povratak obaveznog vojnog roka u Nemačkoj.
Mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku na određeno vreme ili da taj rok odsluže u civilnom određeno vreme.Ta obaveza ukinuta je 2011.
„Postupno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu“, navodi se u rezoluciji CDU.
Takozvana „socijalna godina“ mogla bi se obaviti i u Bundesveru i u socijalnim ustanovama.
A dok se ta odluka konačno ne sprovede, CDU predlaže da se uvede „obaveza uslovne vojna službe“ koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama nemačke vojske.
Razlog za takav zaokret CDU, stranke koja je bila na vlasti kada je vojna obaveza ukinuta, jeste zabrinutost zbog sve agresivnije Rusiju i nedostatka osoblja u Bundesveru.
Nemački ministar obrane Boris Pistorijus bi do leta trebalo da donese odluku o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obaveze. Kako su druge zemlje u Evropi rešile taj problem?
Ministar Pistorijus trenutno testira razne modele, uključujući i švedski.
Švedska je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije, nakon ruske aneksije Krima.
Od tada svi 18-godišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn-obrazac. Neke od njih potom pozivaju na lekarski pregled.
Ipak, na kraju samo oko pet do deset odsto muškaraca i žena godišnje na kraju prihvati službu. Regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok.
Postoji dakle evidencija, ali je praktično sama vojna služba – dobrovoljna. Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.
Nemački ministar obrane Pistorijus ocenjuje da je švedski model „posebno pogodan“ za nemačke potrebe.
U Danskoj takođe postoji obavezna vojna služba od 18. godine, ali za sada samo za muškarce. Žene bi trebale da se regrutuju od 2026.Uz to, produžava se i osnovni vojni rok s četiri na jedanaest meseci.
Slično kao i u Švedskoj, sada se poziva samo deo jednog godišta, jer se prijavljuje dovoljno dobrovoljaca.
U Norveškoj od 2016. i muškarci i žene moraju da se jave na registraciju, gde se medicinski procenjuje njihova podobnost za vojsku.
Ipak, i u toj skandinavskoj zemlji na kraju u vojsku pozove samo deo onih koji se prijave. Zbog rigorozne selekcije, vojna služba se smatra jednako vrednom kao i druge visokoškolske kvalifikacije.
Uprkos brojnim raspravama, Austrija nikada nije odustala od vojnog roka. Muškarci između 18 i 35 godina pozivaju se u oružane snage samo na šest meseci osnovne obuke, pod uslovom da se prethodno utvrdi da su sposobni.
Onaj ko iskaže prigovor savesti i da zbog toga ne želi da ide u vojsku, može da odradi devet meseci društveno korisnog rada. Žene mogu da volontiraju u vojsci.
U Hrvatskoj je služenje vojnog roka ukinuto 2008, nakon čega je uvedeno dobrovoljno služenje.
Ali, zbog sve slabijeg odziva već neko vreme se glasno raspravlja o ponovnom uvođenju neke vrste vojne obaveze.
Letonija je takođe je od prošle godine ponovno uvela obavezni vojni rok na dobrovoljnoj osnovi, a od ove godine će svi muškarci od 18 do 27 godina biti regrutovani. Predviđeno je da služba traje jedanaest meseci.
Žene mogu da odluče da dobrovoljno idu na obuku. Od 2028. pa nadalje svake godine biće pozivano po 7.500 muškaraca. Prema NATO, to otprilike odgovara broju profesionalnih vojnika u toj zemlji.
Zamenska služba je moguća i može se obavljati u nekom od objekata koji su podređeni Ministarstvu odbrane.
Ta baltička zemlja ponovo je uvela vojni rok zbog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Jedna je od tri zemlje NATO koje graniče s Rusijom. Druge dve, Estonija i Finska, nikada nisu ukinule vojni rok.
Ukrajina je ponovo uvela obavezni vojni rok ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine. To se odnosi na sve muškarce između 18 i 26 godina.
Osim toga, nakon ruskog napada u februaru 2022, ukrajinska vlada donela je zakon prema kojem svi muškarci od 18 do 60 godina mogu da budu mobilisani.
Litvanija je takođe brzo reagovala i ponovo uvela vojni rok 2015, nakon što je ukinut nekoliko godina ranije. Godišnje će biti mobilisano oko 3.500 građana.
U Grčkoj su svi muškarci između 18 i 45 godina obavezni da odsluže vojsku. Služba u svim rodovima oružanih snaga traje dvanaest meseci.
Postoje izuzeci u zavisnosti od lokacije i jedinice. Kraće služenje odnosi se, na primer, na operacije na granici ili sa specijalnim jedinicama kao što su padobranci ili ronioci. Kraći rok služe i oni koji dolaze iz višečlanih porodica.
Alternativa je rad za opšte dobro, ali taj oblik službe traje dvostruko duže. Ubuduće će postojati i dobrovoljno služenje vojnog roka za žene.
Osnovna služba s oružjem produžena je tek 2021. godine, a razlog je dugogodišnji sukob s Turskom, kao i nizak natalitet.
Turska ima jednu specifičnost: vojni obveznici mogu da skrate svoje vreme u vojsci za četiri nedelje uz naknadu od oko 5.000 evra. Nekada su bili mogući i duži rokovi koji su se uz naknadu otkazivali.
Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na sve muškarce između 20. i 41. godine i traje najmanje šest meseci. Onaj ko izbegava službu, dobija novčanu kaznu ili ide u zatvor. Ne postoji pravo na odbijanje služenja vojnog roka .
