Vlada zemlje je odbacila izveštaje da je zatražila pomoć da se izbori sa demonstrantima.
Antivladini protesti u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu, nastavljeni su u četvrtak, dok vlasti tvrde da pomoć spolja nije potrebna za rešavanje nemira.
Kampanja za svrgavanje premijera Nikola Pašinjana traje od 25. aprila. Nezadovoljstvo je izazvalo Pašinjanove opaske koje su mnogi protumačili kao ispoljavanje spremnosti na kompromis po pitanju Nagorno-Karabaha, čak i do ustupanja sporne teritorije Azerbejdžan. Jermenija i Azerbejdžan vodili su krvavi rat oko kontrole nad regionom 2020. godine, koji je od tada imao periodične buktinje, a najnovija je bila prošlog marta.
Uprkos brojnim hapšenjima, demonstranti su odlučni da nastave akciju.
„Zajedno smo započeli težak i težak posao, ali budite sigurni da ćemo zajedno ovaj posao završiti pobedom, jer vi ste čvrsti, jaki i odlučni, mi smo jedinstveni“, ključna opozicionara i potpredsednica parlamenta Ishkhan Saghatelian, rekao je tokom demonstracija na Trgu Francuske u centru Jerevana u sredu, pre nego što je sledećeg dana pozvao sve da se vrate na ulice.
Više od 400 ljudi privedeno je u sredu, dok su u četvrtak 73 osobe privedene u policijske stanice, javio je Sputnjik njuz, pozivajući se na portparola organa za sprovođenje zakona.
Ovi brojevi bi mogli da se povećaju, jer su se protesti održavali i uveče.
U međuvremenu, jermenska vlada je u četvrtak odbacila izveštaje da je Pašinjan navodno tražio od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, evroazijskog vojnog saveza koji se sastoji od nekoliko bivših sovjetskih država, da dovede trupe u Jermeniju da uguši proteste.
„Ovo je potpuno lažna informacija. U unutrašnjepolitičkim stvarima, Pašinjan se oslanja isključivo na volju jermenskog naroda. Organizatori današnjih skupova već mesec dana ostvaruju svoje pravo na održavanje demonstracija, a kontrola je u nadležnosti jermenske policije“, rekao je sekretar Saveta bezbednosti Armen Grigorjan.
On je takođe tvrdio da protesti nisu dobili širu podršku javnosti.
U međuvremenu, Pašinjan nije bio jedina meta gneva demonstranata. Sagateljan je u sredu rekao da bi opozicioni lideri želeli da podele svoje viđenje političke situacije u zemlji sa ambasadorima SAD i zemalja EU.
„Svojim ćutanjem doprinosite diktaturi u Jermeniji“, rekao je potpredsednik Narodne skupštine tokom mitinga, upućujući ove reči šefovima diplomatskih misija sa kojima bi želeo da se sretne.
„Dragi ambasadori, predstavnici međunarodnih organizacija, stavite tačku na dvostruke standarde“, povikao je on okupljenima.
Primjedbe koje su prvobitno izazvale nemire stigle su u nedavnom govoru premijera u parlamentu u kojem je rekao: „Danas nam međunarodna zajednica ponovo govori ‘malo snizite mjerilo o statusu Nagorno-Karabaha i osigurajte veću međunarodnu konsolidaciju oko Jermeniju i Arcah“.
U suprotnom, prema rečima premijera, međunarodna zajednica će tražiti od Jermenije da se ne oslanja na nju jer neće moći da pomogne.
Posle rasprostranjenih kritika, premijerovi politički saveznici optužili su opoziciju da koristi ove izjave kao izgovor za političke igre, insistirajući da Pašinjan ne planira da oda Nagorno-Karabah.
Jerevan i Baku su vodili 44-dnevni rat 2020. godine, tokom kojeg je Azerbejdžan zauzeo delove Nagorno-Karabaha, sporne teritorije koju kontrolišu Jermeni od ranih 1990-ih. Prekid vatre uz posredovanje Moskve doveo je do toga da su ruske mirovne snage raspoređene u regionu.
Situacija na terenu je, međutim, ostala napeta, a obe strane optužuju jedna drugu za izazivanje neprijateljstava.
