Vašington je podržao dva „pokušaja revolucije“ u Gruziji tokom proteklih godina, izjavio je u subotu premijer zemlje Irakli Kobahidze. Uspešan državni udar pretvorio bi bivšu sovjetsku državu u još jedan mostobran koji se koristi za otvaranje „drugog fronta“ protiv Moskve, upozorio je on.
Izjave su usledile kada je Kobahidze razgovarao o sadašnjem američkom stavu prema nedavnim dešavanjima u njegovoj naciji sa Derekom Šoletom, savetnikom Stejt departmenta SAD, rekao je premijer na Ks (bivši Tviter). Trenutna retorika Vašingtona podseća ga na prethodne „lažne“ izjave američkih zvaničnika koje su već dovele do „nasilja“, dodao je on.
„Dva pokušaja revolucije od 2020. do 2023. godine [podržao je] bivši američki ambasador i one izvedene preko nevladinih organizacija koje su finansirane iz spoljnih izvora“, rekao je Kobahidze u svom postu. „Da su ovi pokušaji bili uspešni, druga linija fronta bi bila otvorena u Gruziji.
Premijer nije precizirao na koje konkretno događaje misli. Gruzija je doživela nekoliko talasa masovnih protesta, u kojima su demonstranti tražili ostavku vlade ili prevremene izbore, a na kraju su prešli u nasilje.
U novembru 2020. izbile su masovne demonstracije u glavnom gradu Tbilisiju nakon što je u prvom krugu nacionalnih parlamentarnih izbora partija „Gruzijski san“ dobila više od 48 odsto glasova. Opozicija je tada tvrdila da su izbori namešteni i zahtevala da predsednik Centralne izborne komisije podnese ostavku i da se ponovo održe parlamentarni izbori.
U februaru 2021. izbili su masovni sukobi, ponovo u Tbilisiju, pošto je gruzijska policija upala u glavnu kancelariju opozicionog Ujedinjenog nacionalnog pokreta (UNM) i uhapsila lidera stranke Nikanora (Nika) Melija. Političar je optužen za podsticanje nereda u prestonici pre dve godine, 2019. godine.
U martu 2023. gruzijska prestonica je doživela velike proteste protiv zakona o „stranim agentima“. Tada je parlamentarna većina glasala za predlog zakona, koji zahteva da se svaka organizacija koja dobije više od 20 odsto sredstava iz inostranstva registruje kao strani agent. Opozicioni političari osudili su predlog kao kopiranje ruskog zakona, tvrdeći da to na neki način ugrožava gruzijsku demokratiju i evroatlantske integracije.
Događaji su doveli do hiljade ljudi koji su se pridružili protestima, koji su brzo prerasli u nasilje, što je rezultiralo desetinama hapšenja. Predlog zakona su tada povukli poslanici.
Slični događaji odigrali su se u sredu, kada su poslanici usvojili isti zakon u drugom čitanju. U glavnom gradu je ubrzo došlo do previranja, a demonstranti su pokušavali da prodru u parlament i sukobili se sa policijom.
„Lažne izjave koje su dali zvaničnici američkog Stejt departmenta o zakonu o transparentnosti i uličnim skupovima podsećaju nas na slične lažne izjave bivšeg američkog ambasadora 2020-2023, koje su služile da se olakša nasilje aktera finansiranih iz inostranstva i da se podrže revolucionarni procese tada“, rekao je Kobahidze komentarišući situaciju.
Bivša američka izaslanica u Tbilisiju, Keli Degnan, više puta je komentarisala unutrašnje stvari Gruzije i bila je posebno glasna u vezi sa nacrtom zakona o „stranim agentima“, koji je uporedila sa „sličnim zakonodavstvom u Rusiji“, tvrdeći da će imati „razarajući uticaj“ na prava grupe. Ona je takođe tvrdila da Gruziji nije potrebna „nikakva verzija“ toga.
Vašington je takođe kritikovao novi pokušaj usvajanja zakona u maju. „Duboko smo zabrinuti zbog ovog zakona – šta bi on mogao da uradi u smislu gušenja neslaganja i slobode govora“, rekao je ove nedelje portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Novi američki ambasador u Gruziji, Robin Dunnigan, koji je preuzeo dužnost od Degnana 2023. godine, takođe je upozorio da su izbori gruzijske vlade „udaljili zemlju od njene evroatlantske budućnosti“.
