Grupa za ljudska prava i 16 ljudi iz Mjanmara podneli su krivičnu prijavu u Nemačkoj tražeći kaznu za mjanmarske generale za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti za koje su tvrdili da su počinjeni u toj zemlji nakon njihovog preuzimanja vlasti 2021. i tokom Obuka muslimanskih Rohindža 2017.
Fortifi Rights, podnosilac žalbe u slučaju koji je objavljen u utorak u Bangkoku, istakao je da „pojedinci odgovorni za zločine u vezi sa oba tek treba da budu pozvani na odgovornost“, prenosi AP.
Kancelarija saveznog tužioca u Nemačkoj, gde je tužba podneta prošlog petka, odbila je da je komentariše. Kancelarija bi morala da odluči da li će podići optužnicu pre nego što stvar ode na sud, što je potencijalno dugotrajan proces.
Postupci mjanmarskih generala su takođe pod istragom Međunarodnog krivičnog suda iu slučaju genocida pred Međunarodnim sudom pravde, takođe poznatom kao Svetski sud.
Ali aktivisti koji traže odgovornost takođe su podneli slučajeve nacionalnim sudovima u Argentini, Turskoj, a sada i Nemačkoj, pod konceptom univerzalne jurisdikcije.
Pravni princip dozvoljava krivično gonjenje za masovne zločine bez obzira na lokaciju ili nacionalnost kada su krivična dela toliko teška da predstavljaju zločine protiv cele međunarodne zajednice, rekao je Metju Smit, glavni izvršni direktor i suosnivač Fortifi Rights-a.
„Istraga i naknadno krivično gonjenje ovih zločina prema nemačkom zakonu služili bi kažnjavanju onih koji su počinili najteže zločine, sprečavanju budućih zločina počinilaca u Mjanmaru i signaliziranju drugim potencijalnim počiniocima u Mjanmaru i drugde da odgovornost za zločine ne može se izbeći“, navodi se u saopštenju Fortifi Rights-a.
Žalba je podneta nekoliko dana pre godišnjice vojne 1. februara 2021, preuzimanja vlasti od izabrane vlade koju predvodi Aung San Su Ći, koja sada služi 33-godišnju zatvorsku kaznu zbog navodnih zločina za koje se smatra da su izmišljeni da legitimiše vojnu vlast. Nemačka žalba takođe dolazi više od pet godina nakon brutalne operacije protiv pobunjenika 2017. koju su bezbednosne snage Mjanmara izvele protiv muslimanske manjine Rohinja u zemlji.
Oko 740.000 Rohinja pobeglo je na sigurno u susedni Bangladeš nakon što su njihova sela spaljena i postali mete za masovna silovanja i ubistva. Vojska je optužena da je izvršila slične zločine nad ljudima širom Mjanmara koji su se protivili preuzimanju vlasti 2021. godine i tražili povratak demokratiji, konačno uzevši oružje kada je njihova miroljubiva zaštita uništena smrtonosnom silom.
Otprilike polovina od 16 osoba koje su podnele tužbu Nemačkoj su žrtve brutalnosti nad Rohinjama, a ostali su pretrpeli zlostavljanja izvršena nakon preuzimanja vlasti 2021. godine.
Prema Fortifi Rights-u, potonji uključuju studente, naučnike, poljoprivrednike, bivše starešine sela i domaćice, i dolaze iz više etničkih grupa.
Jedna od podnosilaca žalbe je 51-godišnja Rohinja žena koja je izgubila članove porodice i ranjena od strane vojnika, navodi Fortifi Rights, koji je zatajio njeno ime.
U ženino selo ušli su vojnici i gomila civila koji nisu Rohinja, koji su blokirali stanovnike da napuste dok su palili kuće, saopštila je grupa. Rečeno je da su pojedinci pod kontrolom vojske silovali njenu snaju dok je bila na dohvat ruke i dok su je vojnici tukli u susednoj prostoriji.
„Mjanmarska vojska ubila je sedam članova njene porodice u napadu na njeno selo i, u drugom incidentu, posekla je nožem, ostavljajući trajne ožiljke“, rekao je Fortifi Rajts. U njemu se navodi da je „svedočila gomile mrtvih tela Rohinja civila u svom selu i vojnih vojnika koji su nožem uboli, tukli i ubijali brojne Rohinja muškarce i decu. Vojnici su ubili jedno dete dok ih je molio za vodu.
Pritužba podneta nemačkom saveznom tužilaštvu „sadrži značajne dokaze koji pokazuju da su visoki zvaničnici vojne hunte vršili nadređenu odgovornost nad podređenima koji su počinili zločine, znali za zločine svojih podređenih i nisu preduzeli ništa da spreče zločine i da kazne počinioci“, rekao je Fortifi Rights.
Grupa je rekla da dokazi dostavljeni u tužbi uključuju intervjue sa preživelima, procurele dokumente i informacije od vojnih i policijskih dezertera Mjanmara, kao i prethodne izveštaje koje su sastavili istražitelji UN i druge strane.
Nemački sudovi koji primenjuju princip univerzalne jurisdikcije su u proteklih nekoliko godina izricali presude u slučajevima torture u sirijskim zatvorima i zločina koje su počinili pripadnici grupe Islamska država.
U novembru 2021. godine, sudovi u Argentini su se složili da istraže navode o genocidu i zločinima protiv čovečnosti protiv visokih zvaničnika Mjanmara po principu univerzalne nadležnosti. Burmanska Rohingia Organizacija UK sa sjedištem u Londonu iznijela je svoju saglasnost pred sudove 2019.
Postojao je presedan iz 2010. godine, kada je sud u Argentini istraživao navode o kršenju ljudskih prava tokom Španskog građanskog rata 1936-1939, kao i tokom režima Franciska Franka i dve godine između diktatorove smrti 1975. i prvih demokratskih izbora.
U martu prošle godine, nevladina organizacija Mianmar Accountabiliti Project podnela je tužbu turskom sudu protiv vojnih lidera Mjanmara zbog upotrebe torture od njihovog preuzimanja 2021. godine, optužujući da je ta praksa postala „rasprostranjena i sistematska“. Međunarodna grupa sa sedištem u Londonu vodi razne pravne radnje protiv vojne vlade.
