Finska premijerka Sana Marin upozorila je u petak australijsku publiku da će ruska pobeda nad Ukrajinom osnažiti druge agresore i pozvala demokratije da ne stvaraju „kritične zavisnosti“ od autoritarnih država kao što je Kina.
Marin je govorio u Sidneju na kraju prve posete finskog premijera Australiji i Novom Zelandu. Na dnevnom redu je bila težnja Australije za sporazumom o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom.
Iskoristila je govor da podstakne demokratije da pojačaju sankcije Rusiji.
„Nemojte pogrešiti, ako Rusija dobije svoju strašnu kocku, ona neće biti jedina koja će se osećati osnaženom“, rekao je Marin istraživačkom centru za međunarodnu politiku Instituta Loui.
„I drugi će biti u iskušenju istim mračnim planom“, dodala je ona.
Sporazum o slobodnoj trgovini koji se finalizuje između Evropske unije, koja uključuje Finsku i Australije, bio je prilika za razvoj otpornih lanaca snabdevanja, rekla je ona.
„Postali smo previše zavisni od saradnje sa režimima koji ne dele naše zajedničke vrednosti“, rekao je Marin, koristeći kao primer oslanjanje Finske na rusku energiju.
„Naše zavisnosti postaju naše slabosti brže iu važnijim oblastima naših društava nego što bismo želeli“, dodala je ona.
Ona je trgovinu sa Kinom opisala kao „realnost“.
„Svi imamo brige kada je u pitanju Kina i moramo se pobrinuti da nemamo takvu vrstu kritične zavisnosti kada je u pitanju Kina“, rekao je Marin.
„Ne možemo zavisiti, na primer, od mikročipova ili poluprovodnika ili bilo koje vrste kritičnih tehnologija kada su u pitanju autoritarne zemlje. Jer ako bi se ti trgovinski putevi iznenada prekinuli, onda bismo bili u nevolji“, dodala je ona.
Marin je kasnije sreo premijera Entonija Albanezea u njegovoj zvaničnoj rezidenciji u Sidneju. Par je objavio zajedničku izjavu u kojoj se navodi da su njihovi razgovori „podvukli potrebu da rade zajedno na jačanju njihove otpornosti kao otvorenih i demokratskih društava i podsticanju održivog razvoja“.
Njihovi premijeri su se „složili da je upravljanje složenim lancima snabdevanja, izvorima energije i ulaganje u pouzdane kritične i nove tehnologije potrebno za promovisanje ekonomske, političke, socijalne i ekološke stabilnosti, kao i ljudskih prava“, navodi se u saopštenju.
Australija, koja je najizdašniji donator ukrajinskih ratnih napora van NATO-a, i Finska, zemlja koja će uskoro postati članica NATO-a i deli granicu od 1.300 kilometara (800 milja) sa Rusijom, zahtevaju u saopštenju da se Moskva odmah povuče. svoje snage iz Ukrajine.
