I Finska i Švedska zatražile su da se pridruže NATO-u ove godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali je dugogodišnja članica Turska odbila da podrži njihov zahtev dok se ne ispune brojni zahtevi, uključujući zauzimanje strožeg stava protiv kurdskih militanata i ukidanje zabrane oružja prodaja.
Dok je Švedska ukinula embargo u septembru – koji su obe zemlje prvobitno nametnule 2019. kao odgovor na upad Ankare protiv milicije sirijskih Kurda IPG – Finska nije sledila taj primer.
„Važno je da finski ministar odbrane dolazi u Tursku“, rekao je Čavušoglu, misleći na posetu zakazanu za 8. decembar. „Zato što još nije bilo saopštenja Finske da su ukinuli embargo na oružje protiv nas. Očekujemo takvu njihovu izjavu“, dodao je on.
Ankara je optužila nordijske zemlje, uglavnom Švedsku, da pružaju utočište ljudima koje smatra teroristima, uključujući članove zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK) i grupu optuženu za orkestriranje neuspelog puča 2016.
Ona je zatražila da Stokholm izruči jedan broj ovih ljudi. Turska je rekla da je švedsko izručenje jednog Kurda tokom vikenda bio „dobar početak“, ali je upozorila da je potrebno učiniti više.
Čavušoglu je u utorak rekao da taj čovek nije jedan od onih koje je Ankara tražila od Stokholma i da ljudi sa liste i dalje treba da budu izručeni i njihova imovina zaplenjena.
Stokholm i Helsinki negiraju skrivanje militanata, ali su obećali da će sarađivati sa Ankarom kako bi se u potpunosti rešili njeni bezbednosni problemi, kao i da bi ukinuli embargo na oružje.
NATO svoje odluke donosi konsenzusom, što znači da dve nordijske nacije zahtevaju odobrenje svih 30 država članica alijanse. Jedino se Turska i dalje protivi njihovom članstvu, iako Mađarska takođe treba da ga ratifikuje.
