Filipinska vlada i komunistički pobunjenici u zemlji složili su se da nastave pregovore u cilju okončanja decenija oružanog sukoba, jednog od najdužih u Aziji, objavili su u utorak norveški posrednici, piše AP.
Delegacije visokog ranga sa obe strane sastale su se prošle nedelje u norveškoj prestonici Oslu i dogovorile „zajedničku viziju mira“ koja je nastojala da reši ključne prepreke, saopštilo je norveško ministarstvo spoljnih poslova.
Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde rekao je da je sporazum potpisan na „važnoj ceremoniji potpisivanja“ u četvrtak, ali je javno objavljen tek u utorak.
Od 1969. godine, Komunistička partija Filipina i njeno naoružano krilo, Nova narodna armija, borili su se protiv filipinskih vlada. U pobuni, koja se protivi bliskim vezama Filipina sa Sjedinjenim Državama i želi da levičarske stranke budu deo vlade, poginulo je oko 40.000 boraca i civila.
Borbe su takođe usporile ekonomski razvoj u osiromašenom selu. Vojska kaže da nekoliko hiljada maoističkih pobunjenika nastavlja da vodi pobunu do danas.
Prošle administracije su se povremeno uključivale u mirovne pregovore sa pobunjenicima. Bivši predsednik Rodrigo Duterte okončao je mirovne pregovore u martu 2019, optužujući pobunjenike za napade na policijske i vojne ispostave. SAD, Evropska unija i filipinska vlada smatraju Novu narodnu armiju terorističkom organizacijom zbog njenih napada na civile.
Prošle godine, Ferdinand Markos mlađi preuzeo je dužnost novog predsednika i izgledao je otvoreniji za mirovne pregovore. On je prošle nedelje amnestio nekoliko bivših pobunjenika, uključujući one iz NPA, za krivična dela uključujući pobunu, pobunu i ilegalno okupljanje, ali ne i one osumnjičene za otmicu, ubistvo, terorizam ili slične teške zločine.
Markosov istoimeni otac proglasio je vanredno stanje na Filipinima 1972. godine, zatvarajući hiljade osumnjičenih pobunjenika i pristalica komunista, sve dok nije zbačen u narodnoj pobuni 1986. godine.
Filipinska vlada i Nacionalni demokratski front Filipina, krovna grupa koja predstavlja pobunjenike, naveli su u zajedničkom saopštenju da „prepoznaju potrebu da se ujedine kao nacija kako bi se hitno suočili sa ovim izazovima i rešili razloge za oružani sukob .”
Oni su „saglasni sa principijelnim i mirnim rešenjem oružanog sukoba“.
„Zamišljamo i radujemo se zemlji u kojoj ujedinjeni ljudi mogu da žive u miru i prosperitetu“, navodi se u saopštenju. Tekst je rezultat nekoliko neformalnih razgovora između strana održanih u Holandiji i Norveškoj od početka 2022. godine.
„Bio sam srećan što sam čuo odluku strana da konačno okončaju više od 50 godina dug sukob na Filipinima“, rekao je Bart Eide, koji je bio svedok potpisivanja. On je rekao da je preostao „opsežan posao“ i da se Norveška „raduje što će nastaviti da pomaže stranama u postizanju konačnog mirovnog sporazuma“.
Pobunjenička pregovaračica Julieta De Lima nije rekla kada će početi zvanični pregovori. Ona je rekla da pitanja koja treba rešiti uključuju zatvaranje pobunjeničkih „mirovnih konsultanata“, bezbednosne garancije i imunitet od hapšenja za pregovarače, oslobađanje onoga što pobunjenici nazivaju političkim zatvorenicima i uklanjanje oznake terorista za komunistički pokret.
Prethodne runde pregovora su propale zbog takvih zahteva.
U Manili, predsednički savetnik Karlito Galvez mlađi rekao je novinarima da će se, uprkos sporazumu, vladine operacije protiv pobunjenika nastaviti.
Sekretar odbrane Gilbert Teodoro rekao je da će lokalni zvaničnici odlučiti da li će proglasiti lokalni, božićni prekid vatre. Šef filipinskih oružanih snaga, general Romeo Bravner mlađi, rekao je da to znači da bi vojska mogla da prebaci svoj fokus na spoljnu odbranu, misleći na teritorijalne tenzije sa Kinom u Južnom kineskom moru.
