Ekonomija evrozone se smanjila u prvom kvartalu 2023. godine, objavila je u četvrtak statistička agencija Eurostat. Ovo označava drugi uzastopni kvartal kontrakcije, čime se ispunjava tehnička definicija recesije.
Najava je usledila nakon revizije rasta naniže u 20 zemalja koje koriste evro kao valutu za poslednji kvartal 2022. i prvi kvartal ove godine.
Bruto domaći proizvod (BDP) u evrozoni smanjio se za 0,1 odsto između januara i marta, u poređenju sa četvrtim kvartalom 2022, navodi se u saopštenju Eurostata.
Agencija je pad pripisala padu državne potrošnje i potrošnje domaćinstava i revidiranim podacima iz Nemačke, koji su pokazali da je najveća privreda evrozone kliznula u recesiju početkom godine.
Potrošnja domaćinstava u zoni evra pala je za 0,3 odsto u prvom tromesečju, naglašavajući pritiske sa kojima se potrošači suočavaju zbog rastućih cena, navodi se u izveštaju.
„Očekujemo da će se rast nastaviti od drugog kvartala 2023., ali će ostati prigušeni do 2023. godine, jer vetrovi zbog strožih uslova finansiranja i oslabljene globalne tražnje drže kapak na aktivnosti“, napomenuli su Maeva Cousin i David Pavell iz Bloomberga.
Oštar pad BDP-a zabeležen je u Irskoj (pad od 4,6%) i Litvaniji (pad od 2,1%), dok je Nemačka zabeležila kvartalni pad od 0,3%, pokazuju podaci Eurostata.
Holandija, Malta i Grčka su takođe izvestile o smanjenju kvartala u prva tri meseca ove godine.
„Vest da se BDP smanjio u prvom kvartalu ipak znači da je evrozona već zapala u tehničku recesiju. Pretpostavljamo da će se ekonomija dodatno smanjivati tokom ostatka ove godine“, rekao je Endrju Keningem, glavni evropski ekonomista u Capital Economics.
Revidirani podaci dolaze uprkos uvjeravanjima zvaničnika Evropske centralne banke da bi recesija mogla biti izbjegnuta čak i kada je inflacija porasla na najviši nivo od uvođenja eura.
