Pre pet godina Emanuel Makron, tada star 39 godina, probio je put do francuskog predsednika nakon energične kampanje u kojoj su njegove pristalice kucale na vrata širom zemlje pitajući birače šta žele. Njegova knjiga objavljena za kampanju zvala se jednostavno Revolucija.
Sada, dok traži drugi mandat na predsedničkim izborima sledećeg meseca, njegov tim za kampanju brine da Makron troši previše vremena na rat u Ukrajini i da je postao daleka ličnost iz establišmenta koja ne uspeva da stupi u kontakt sa biračima. Oni upozoravaju da Makron mora da unese više žara u svoju kampanju kod kuće ako želi da obezbedi pobedu koju predviđaju istraživanja javnog mnjenja.
„Nema ništa od Makronovog noviteta koji je bio ranije“, rekao je Paskal Perino, politikolog. „Sada pripada starom svetu.“
Gerald Darmanin, Makronov oštrogovorni ministar unutrašnjih poslova, oglasio je uzbunu prošle nedelje, upozoravajući predsednikov tabor na samozadovoljstvo i pozivajući svoje birače da se sastanu sa glasačima radničke klase koji će verovatno podržati kandidatkinju krajnje desnice Marin Le Pen, umesto da se udvaraju srednjem građani klase koji ionako često podržavaju Makrona.
„Ona je opasna za predsednika i može da pobedi na ovim izborima“, rekao je on u intervjuu za televiziju Frans 5 prošle nedelje.
Makron i dalje izgleda na pravom putu da pobedi na izborima sledećeg meseca. On ima prednost dužnosti: istaknut je na svetskoj sceni i smatran je efikasnim liderom tokom ruske invazije na Ukrajinu.
Ali pojačanje njegove popularnosti od njegove uloge ratnog predsednika već je počelo da jenjava. Ogorčenim francuskim glasačima Makron se ponekad čini tipičnim političarem iz pariske elite koji zaslužuje da bude spušten klin ili dva.
Makron je kritike primio k srcu. U ponedeljak je zasukao rukave kako bi se susreo sa glasačima na ulicama Dižona u Burgundiji. Slušajući pritužbe o rastućim troškovima života, on se vratio na formulu svoje pobedničke kampanje iz 2017. kao kandidata koji nije bio „ni desni ni levi” i koji će transformisati Francusku.
„Kada hodate, potrebne su vam dve noge, desna i leva, i morate da koračate prvo jednom pa drugom“, rekao je on u Dižonu, braneći svoj rekord u ekonomskim reformama, smanjenju nezaposlenosti i podržavanju ekonomije tokom Kovid19 pandemija. „Uradili smo neke reforme koje ljudi na desnici nikada nisu želeli, mogli ili znali kako da urade. I dozvolili su nam da finansiramo socijalne politike koje ljudi na levici nikada nisu radili.”
Svestan da će mu trebati levičarski birači u svakom drugom krugu protiv krajnje desničarske Le Pen, pobrinuo se da bude u pratnji dvojice bivših socijalista, Fransoa Rebsamena, gradonačelnika Dižona, i Fransoa Patrijata, koji je na čelu pro-Makronove grupe u Senat.
Najnovije ankete daju Le Pen, najbližem predsednikovom protivniku, oko 20 odsto namera da glasaju za prvi krug izbora 10. aprila, što je znatno ispod Makronovih 28 odsto. Ali prema trenutnim prognozama, ta cifra bi joj bila dovoljna da ponovi svoj učinak iz 2017. i da se kvalifikuje u drugi krug 24. aprila — a predviđa se da će u tom konačnom glasanju Makron imati samo 54-46 odsto prednosti.
U anketi Elabe objavljenoj u sredu uveče, Makronova pobednička margina u drugom krugu smanjila se na samo pet procentnih poena: 52,5-47,5.
Delovi Makronovog manifesta — koji uključuje reformu francuskog penzionog sistema i podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65, kao i davanje školama više reči o raspoređivanju i plaćanju nastavnika — nisu popularni kod socijalista i sindikata i mogli bi da izgube njegovu dragocenu podršku „destabilizacijom birača sa levice“, rekla je Kloi Moren, politički analitičar u istraživačkom centru Fondacije Žan Žores. „Postavio je nekoliko osetljivih pitanja na sto“, rekla je ona.
Makron je takođe podložan negodovanju javnosti zbog porasta cena goriva kao posledica rata u Ukrajini — bio je to porez na zeleno gorivo koji je izazvao antivladine demonstracije 2018. — i optužbi da je povučen i bezbrižan i da ne želi da delegira vladu zadatke svojim ministrima.
On se oslanja na veliki miting u subotu u La Defensu nedaleko od Pariza kako bi revitalizovao svoju kampanju. Ministri i pristalice Makrona bombarduju društvene mreže video objavama o događaju kako bi donele poruku da je izborna pobeda daleko od bezbedne.
„U životu kao i u politici ništa nije sigurno, ništa se ne dobija unapred . . . Od suštinskog je značaja da se mobilišemo“, rekla je Olivija Gregoar, mlađa ministarka finansija za socijalnu ekonomiju i solidarnost, u svom apelu. „Kao što znate, mnogi kandidati farbaju našu zemlju u crno iz oportunističkih razloga.
Ovi predsednički izbori, usred pandemije i rata u Evropi, mogli bi da budu obeleženi visokom stopom apstinencije koja bi mogla da utiče na pouzdanost istraživanja javnog mnjenja, a komentatori kažu da je Makronov predizborni tim u pravu što je oprezan.
„U ovom trenutku najverovatniji ishod je reizbor Makrona“, rekao je Bruno Kotres iz Sciences Po, „ali to ne znači da je potpuno izvesno ili da može da ide na izbore sa rukama u džepovima. Svejedno je veoma konkurentno.”
