UJEDINjENE NACIJE – Nezavisni specijalni istražitelj Ujedinjenih nacija za Mjanmar upozorio je u utorak da vojni vladari zemlje planiraju da traže legitimitet tako što će organizovati „lažne“ izbore ove godine i pozvao sve zemlje da odbace nezakonito i „farsično“ glasanje, prenosi Asošijeted pres.
Tom Endruz je takođe pozvao nacije koje podržavaju ljudska prava i demokratiju da priznaju podzemnu krovnu organizaciju za protivnike vojne vladavine kao legitimnog predstavnika naroda Mjanmara.
On je u izveštaju Savetu za ljudska prava objavljenom uoči druge godišnjice svrgavanja izabrane vlade Aung San Su Ći rekao da je, prema ustavu koji je izradila vojska 2008. godine, njen puč 1. februara 2021, „ bila nezakonita i njena tvrdnja kao mjanmarska vlada je nelegitimna.
Zemlje članice UN, rekao je Endruz, „imaju važnu odgovornost i ulogu u određivanju da li će mjanmarska vojna hunta uspeti da postigne svoj cilj da bude prihvaćena kao legitimna i da preuzme kontrolu nad nacijom u pobuni.
„Ne možete imati slobodne i poštene izbore kada je opozicija uhapšena, pritvorena, mučena i pogubljena“, novinarima je zabranjeno da rade svoj posao, a kritikovati vojsku je zločin, rekao je Endruz na konferenciji za novinare.
Napomenuo je da je većina međunarodne zajednice odbila da prihvati tvrdnju vojske da je legitimna vlada Mjanmara. Manja manjina, uključujući Kinu, Rusiju, Indiju, Belaurs, Saudijsku Arabiju i Šri Lanku, preduzela je akcije ravne priznanju, kao što je predstavljanje diplomatskih akreditiva liderima hunte i jačanje vojnih i ekonomskih odnosa, rekao je on.
Endruz je pozvao na priznanje i podršku Vladi nacionalnog jedinstva, glavnoj podzemnoj grupi koja koordiniše otpor vojsci. Osnovali su ga izabrani poslanici kojima je bilo zabranjeno da zauzmu svoja mesta kada je vojska preuzela vlast.
Endruz je rekao da je ohrabren sve većim angažmanom Sjedinjenih Država, Evropske unije i Kanade sa Vladom nacionalnog jedinstva.
Predstavljajući izveštaj na konferenciji za novinare, Endruz je situaciju u Mjanmaru nazvao „zaboravljenim ratom“ i optužio međunarodnu zajednicu da nije uspela da se pozabavi krizom zajedno sa „sistematskim zločinima hunte protiv čovečnosti i ratnim zločinima“.
Od kada je vojska došla na vlast, rekao je on, najmanje 2.900 ljudi, a verovatno i mnogo više, poginulo je, 17.500 ljudi su politički zatvorenici, a najmanje 38.000 domova, klinika i škola je spaljeno do temelja. Pored toga, 1,1 milion ljudi je raseljeno, više od 4 miliona dece nema pristup formalnom obrazovanju, a očekuje se da će 17,6 miliona ljudi trebati humanitarnu pomoć 2023. godine, u odnosu na milion pre puča, rekao je on.
Endruz, bivši američki kongresmen koji ima imenovanja na Pravnom fakultetu Jejla i Azijskom centru Harvarda, rekao je da je novi koordinisani međunarodni odgovor na krizu u Mjanmaru imperativ.
Zbacivanje izabrane vlade Su Ći od strane vojske naišlo je na široke javne proteste koje su snage bezbednosti suzbile smrtonosnom silom. Uzaludnost nenasilnog protesta navela je protivnike na oružani otpor, koji su neki stručnjaci UN-a i drugi okarakterisali kao građanski rat.
Prema Endruzovom izveštaju Savetu za ljudska prava UN, u 22 meseca od puča do 31. decembra bilo je približno 10.000 napada ili oružanih sukoba između vojske i anti-hunte, snaga etničkog otpora i drugih grupa.
Endruz je pozvao sve članice Asocijacije nacija jugoistočne Azije da se distanciraju od hunte, osude njene akcije i podrže sprovođenje međunarodnih sankcija. Dok su Indonezija, Malezija, Singapur, Filipini i Brunej smanjili diplomatski angažman i odbacili svoje tvrdnje o legitimnosti, Kambodža, Laos, Tajland i Vijetnam su se angažovali sa vojskom, iako su Vijetnam i Kambodža rekli da to ne znači priznanje.
Mjanmar je član ASEAN-a i njegov vojni vođa, general Min Aung Hlaing, složio se sa planom organizacije u pet tačaka u aprilu 2021. pozivajući na hitan prekid nasilja, dijalog između svih zainteresovanih strana uz posredovanje specijalnog izaslanika ASEAN-a, ali hunta se malo potrudila da to sprovede.
Endruz je rekao da držanje vojske nad zemljom „slabi“, rekavši da je njegova istraga otkrila da su međunarodne sankcije otežale hunti da se kreće i pristupi fondovima za održavanje svojih operacija. Ali „problem je što sankcije nisu koordinisane“, rekao je on.
