U nedelju je 34. godišnjica kineskog krvavog gušenja prodemokratskih demonstracija na i oko centralnog pekinškog trga Tjenanmen, kada su kineske trupe otvorile vatru na sopstveni narod, piše Rojters.
Događaj ostaje tabu tema za razgovore u kontinentalnoj Kini i vladajuća Komunistička partija ili vlada ga neće zvanično obeležiti.
Evo nekih značajnih datuma koji su doveli do demonstracija i gušenja koji je usledio:
1988: Kina klizi u ekonomski haos sa paničnom kupovinom izazvanom rastućom inflacijom koja se približila 30%.
15. april 1989: Umro je vodeći reformator i bivši šef Komunističke partije Hu Jaobang. Njegova smrt deluje kao katalizator nesreće zbog sporog tempa reformi, korupcije i nejednakosti prihoda.
17. april: Počinju protesti na Trgu Tjenanmen, a studenti pozivaju na demokratiju i reforme. Okuplja se i do 100.000 ljudi, uprkos zvaničnim upozorenjima.
22. april: Oko 50.000 studenata okupilo se ispred Velike sale naroda dok se održava Huova komemoracija. Tri studenta pokušavaju da predaju peticiju vladi u kojoj iznose svoje zahteve, ali su ignorisani. Neredi i pljačke se dešavaju u Sianu i Čangši.
24. april: Pekinški studenti počinju štrajk u učionici.
27. april: Oko 50.000 studenata prkosi vlastima i maršira na Tjenanmen. Gomila podrške broji do milion.
2. maj: U Šangaju, 10.000 demonstranata maršira na sedište gradske vlade.
4. maj: Više protesta koji se poklapaju sa godišnjicom Pokreta 4. maja 1919. godine, koji je bio još jedan studentski i intelektualni pokret za reformu. Protesti se poklapaju i sa sastankom Azijske razvojne banke u Velikoj dvorani naroda. Studenti marširaju u Šangaju i još devet gradova.
13. maj: Stotine studenata počinje štrajk glađu na Trgu Tjenanmen.
15-18. maj: Na sramotu Kine, protesti sprečavaju tradicionalnu ceremoniju dobrodošlice ispred Velike Doma naroda u državnu posetu reformističkog sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Studenti dočekuju Gorbačova kao „ambasadora demokratije“.
19. maj: Šef stranke Džao Zijang posećuje studente na Trgu Tjenanmen, u pratnji tvrdolinijaškog tadašnjeg premijera Li Penga i budućeg premijera Ven Điabaa. Zhao moli studente demonstrante da odu, ali je ignorisan. Ovo je poslednji put da se Zhao vidi u javnosti. Kasnije je očišćen.
20. maj: Li proglasio vanredno stanje u delovima Pekinga. Li, koji su ga mnogi do dana današnjeg nazivali „pekinškim mesarom“, ostao premijer do 1998. godine.
23. maj: Oko 100.000 ljudi maršira u Pekingu zahtevajući Lijevu smenu.
30. maj: Studenti otkrivaju 10 metara visoku „Boginju demokratije“, po uzoru na Kip slobode, na Trgu Tjenanmen.
31. maj: Kontrademonstracija koju sponzoriše vlada naziva studente „izdajničkim banditima“.
3. jun: Građani odbijaju napad na Tjenanmen od strane hiljada vojnika. Suzavac i meci korišćeni u trčećim sukobima nekoliko stotina metara od trga. Vlasti upozoravaju demonstrante da vojnici i policija imaju „pravo da koriste sve metode“.
4. jun: U ranim jutarnjim satima tenkovi i oklopni transporteri započinju napad na sam trg, čisteći ga do zore. Otprilike četiri sata kasnije, vojnici su pucali na nenaoružane civile koji su se pregrupisali na ivici trga.
5. jun: Neidentifikovani Kinez stoji ispred konvoja tenkova koji napušta trg Tjenanmen. Slika se širi svetom kao simbol prkosa.
6. jun: Portparol Državnog saveta Juan Mu kaže na televiziji da je poznati broj poginulih bio oko 300, od kojih su većina bili vojnici, a samo 23 učenika je potvrđeno da su ubijena. Kina nikada nije dala pun broj mrtvih, ali grupe za ljudska prava i svedoci kažu da bi ta brojka mogla da se kreće na hiljade.
9. jun: Vođa Paramounta Deng Sjaoping hvali vojne oficire i okrivljuje za proteste kontrarevolucionare koji žele da zbace partiju.
